1. Mojsijeva 43:3-27
3
Juda mu na to reče: „Onaj čovek nas je izričito upozorio: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude s vama.’
4
Ako si spreman da pošalješ našeg brata s nama, mi ćemo sići i kupićemo ti hrane.
5
A ako nećeš da ga pošalješ, ni mi nećemo ići, jer nam je onaj čovek rekao: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude sa vama.’“
6
Izrailj im reče: „Zašto ste mi naneli bol rekavši tom čoveku da imate još jednog brata?“
7
Oni mu odgovoriše: „Taj čovek nas je pomno ispitivao o nama i o našoj porodici. Pitao je: ’Da li vam je otac još uvek živ? Imate li još kojeg brata?’ Mi smo mu odgovorili na pitanja. Kako smo mogli znati da će reći: ’Dovedite svoga brata’?“
8
Tada Juda reče svome ocu, Izrailju: „Pošalji dečaka sa mnom, pa da se spremimo i idemo, da ostanemo na životu i ne pomremo – ni mi, ni ti, ni naša deca.
9
Ja jamčim za njega; mene smatraj odgovornim za njega. Ako ga ne vratim tebi i ne postavim ga pred tebe, neka sam ti kriv do veka.
10
Da nismo toliko oklevali, do sad bismo se već dva puta vratili.“
11
Njihov otac, Izrailj, im reče: „Kad je tako, neka bude. Ali, učinite ovo: ponesite u svoje torbe najbolje proizvode zemlje pa odnesite na dar onom čoveku: malo melema, malo meda i začina, te nešto smirne, pistacije i badema.
12
Sa sobom ponesite i dvostruko više novca, jer morate vratiti novac koji je stavljen odozgo u vaše vreće. Možda je bila greška.
13
Povedite i svoga brata, pa se spremite i vratite se onom čoveku.
14
Neka Bog Svemoćni učini da vam se onaj čovek smiluje, te vam pusti i drugog brata i Venijamina. A ako treba da ostanem bez dece, neka ostanem.“
15
Tako oni uzmu dar i dvostruko više novca, te povedu Venijamina. Onda se spreme i odu u Egipat, pa stupe pred Josifa.
16
Kad ih je Josif video sa Venijaminom, rekao je upravitelju svoga doma: „Odvedi ove ljude u kuću, a potom zakolji jedno živinče i prigotovi ga, jer će oni obedovati sa mnom u podne.“
17
Sluga učini kako mu je Josif rekao, te ih je odveo u Josifovu kuću.
18
Ljudi su se uplašili kad su bili dovedeni u Josifovu kuću. Mislili su: „Dovedeni smo ovde zbog novca koji nam se našao u vrećama prvi put. Sada će nas napasti i svladati, pa će nas uzeti za robove zajedno s našim magarcima.“
19
Kad su bili na ulazu u kuću, oni pristupe upravitelju Josifovog doma i
20
obrate mu se: „O, gospodaru! Mi smo tu već jednom dolazili da kupimo hrane.
21
Ali kad smo došli u prenoćište, otvorili smo naše vreće i tamo je bio naš novac. Svaki od nas je, u svojoj vreći, odozgo, zatekao svoj novac, istu svotu. Evo, doneli smo ga sa sobom.
22
Sa sobom smo poneli još novca da kupimo hrane. Ne znamo ko nam je stavio novac u naše vreće.“
23
„Budite spokojni! – reče im upravitelj. Ne plašite se! Vaš Bog i Bog vašeg oca je stavio blago u vaše vreće. Vaš novac je stigao k meni.“ Potom im je izveo Simeuna.
24
Kad ih je doveo u Josifovu kuću, upravitelj im je dao vode da operu noge, a njihovim magarcima je dao hranu.
25
Zatim su pripremili dar da dočekaju Josifa kad stigne u podne, jer su čuli da će tamo ručati.
26
Kad je Josif došao u kuću, oni mu donesu darove koji su poneli sa sobom i poklone mu se do zemlje.
27
Josif ih je upitao za zdravlje, i nastavio: „A je li zdrav vaš stari otac o kome ste mi govorili? Da li je još živ?“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings