Juda jemči za Venijamina
1
Vladala je žestoka glad u zemlji.
2
Kad su pojeli žito koje su doneli iz Egipta, reče im njihov otac: „Idite i kupite nam malo žita.“
3
Juda mu na to reče: „Onaj čovek nas je izričito upozorio: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude s vama.’
4
Ako si spreman da pošalješ našeg brata s nama, mi ćemo sići i kupićemo ti hrane.
5
A ako nećeš da ga pošalješ, ni mi nećemo ići, jer nam je onaj čovek rekao: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude sa vama.’“
6
Izrailj im reče: „Zašto ste mi naneli bol rekavši tom čoveku da imate još jednog brata?“
7
Oni mu odgovoriše: „Taj čovek nas je pomno ispitivao o nama i o našoj porodici. Pitao je: ’Da li vam je otac još uvek živ? Imate li još kojeg brata?’ Mi smo mu odgovorili na pitanja. Kako smo mogli znati da će reći: ’Dovedite svoga brata’?“
8
Tada Juda reče svome ocu, Izrailju: „Pošalji dečaka sa mnom, pa da se spremimo i idemo, da ostanemo na životu i ne pomremo – ni mi, ni ti, ni naša deca.
9
Ja jamčim za njega; mene smatraj odgovornim za njega. Ako ga ne vratim tebi i ne postavim ga pred tebe, neka sam ti kriv do veka.
10
Da nismo toliko oklevali, do sad bismo se već dva puta vratili.“
11
Njihov otac, Izrailj, im reče: „Kad je tako, neka bude. Ali, učinite ovo: ponesite u svoje torbe najbolje proizvode zemlje pa odnesite na dar onom čoveku: malo melema, malo meda i začina, te nešto smirne, pistacije i badema.
12
Sa sobom ponesite i dvostruko više novca, jer morate vratiti novac koji je stavljen odozgo u vaše vreće. Možda je bila greška.
13
Povedite i svoga brata, pa se spremite i vratite se onom čoveku.
14
Neka Bog Svemoćni učini da vam se onaj čovek smiluje, te vam pusti i drugog brata i Venijamina. A ako treba da ostanem bez dece, neka ostanem.“
Settings