1. Samuilova 20:8-32
8
Stoga budi milostiv svome sluzi, jer si stupio s njim u savez Gospodnji. A ako sam skrivio nešto ubij me sam. Zašto bi me vodio k svome ocu?“
9
Jonatan reče na to: „Daleko bilo! Kad bih zaista znao da je moj otac rešio da ti naudi, zar ti ne bih to javio?“
10
David reče Jonatanu: „Ko će mi javiti ako tvoj otac odgovori oštro?“
11
Jonatan odgovori Davidu: „Hajde, izađimo u polje.“ Njih dvojica izađu u polje.
12
Tada Jonatan reče Davidu: „Gospod, Bog Izrailjev, neka mi bude svedok! Prekosutra u ovo vreme, iskušaću svoga oca. Ako odgovor bude povoljan po Davida, a ja ti tada ne pošaljem poruku da ti to obznanim,
13
neka Gospod plati Jonatanu i još više. Ako li je moj otac naumio da ti naudi, i to mi otkrije, ja ću te pustiti da odeš u miru. Neka Gospod bude s tobom kao što je bio s mojim ocem.
14
Ako još budem bio živ, ti ćeš mi iskazati Gospodnju milost, kako ne bih poginuo.
15
A ti nemoj nikada uskratiti milosti mome domu, čak i kad Gospod istrebi Davidove neprijatelje s lica zemlje.“
16
Tako je Jonatan sklopio savez s domom Davidovim, govoreći: „Neka Gospod traži račun od Davidovih neprijatelja.“
17
Jonatan je, zatim, iznova zakleo Davida svojom ljubavlju, jer ga je voleo kao svoj život.
18
Jonatan reče Davidu: „Sutra je mladi mesec. Primetiće se da te nema, jer će tvoje mesto biti prazno.
19
Ti siđi prekosutra i idi na ono mesto gde si se sakrio kad se stvar dogodila, i ostani kod kamena Ezela.
20
Ja ću odapeti tri strele pokraj kamena, kao da gađam metu.
21
Evo, ja ću poslati momka k tebi da nađe strele. Ako kažem momku: ’Eno, strele su onde kraj tebe, donesi ih!’, ti onda dođi, jer si bezbedan; nema opasnosti, tako bio živ Gospod!
22
A ako kažem momku: ’Eno, strele su tamo podalje od tebe’, ti idi, jer te Gospod šalje.
23
Što se tiče ovoga što smo se ja i ti dogovorili, znaj: Gospod je svedok između mene i tebe doveka.“
24
Tako se David sakrio u polju. Došao je mladi mesec i car je seo za sto da jede.
25
Kad je car, po svom običaju, seo na mesto do zida, Jonatan je ustao, a Avenir je seo do Saula. Davidovo mesto je bilo prazno.
26
Saul nije ništa rekao tog dana, misleći: „Nešto mu se dogodilo. Mora da je nečist; svakako je nečist.“
27
Međutim, Davidovo mesto je bilo prazno i narednog dana nakon mladog meseca. Saul upita svoga sina Jonatana: „Zašto sin Jesejev nije došao na obed ni juče ni danas?“
28
Jonatan odgovori Saulu: „David me je usrdno molio da ga pustim da ode do Vitlejema.
29
Rekao je: ’Pusti me, molim te, jer naša porodica prinosi žrtvu u gradu. Brat mi je to lično naložio. Sad, ako sam stekao tvoju naklonost, dozvoli mi da skoknem i vidim svoju braću.’ Zato nije došao za carev sto.“
30
Saul na to planu gnevom na Jonatana i reče: „Izrode i buntovniče! Zar ja ne znam da si stao na stranu Jesejevog sina, na svoju sramotu, i na sramotu majke koja te je rodila?
31
Jer sve dok sin Jesejev živi na zemlji nećeš biti bezbedan ni ti ni tvoje carstvo. Zato pošalji po njega, neka ga dovedu k meni, jer je zaslužio smrt.“
32
Jonatan odgovori svome ocu Saulu: „Zašto mora da se pogubi? Šta je učinio?“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings