David traži potvrdu Saulove namere
1
David je pobegao iz Najota kod Rame pa je došao k Jonatanu i rekao mu: „Šta sam uradio? Šta je moja krivica? Čime sam se ogrešio o tvoga oca da mi radi o glavi?“
2
Jonatan mu odgovori: „Daleko bilo! Nećeš ti umreti! Moj otac ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da mi to ne poveri. Zašto bi moj otac krio to od mene? To ne može biti.“
3
David se još zakleo: „Tvoj otac dobro zna da sam stekao tvoju naklonost, pa misli: ’Jonatan ne sme saznati za ovo, da se ne bi ožalostio.’ Zaista, živoga mi Gospoda, i života mi tvoga, od smrti me deli samo jedan korak.“
4
Jonatan reče Davidu: „Šta hoćeš da učinim za tebe?“
5
David odgovori Jonatanu: „Sutra je mladina, a ja moram da sednem s carem za trpezu. Ti me pusti, a ja ću se sakriti u polju do treće večeri.
6
Ako tvoj otac primeti da sam odsutan, ti reci: ’David me je usrdno molio da ga pustim da otrči do Vitlejema, svoga grada, jer se tamo prinosi godišnja žrtva za celu porodicu.’
7
Ako on kaže: ’U redu’ onda je tvoj sluga bezbedan. A ako plane gnevom, znaj da je rešio da mi naudi.
8
Stoga budi milostiv svome sluzi, jer si stupio s njim u savez Gospodnji. A ako sam skrivio nešto ubij me sam. Zašto bi me vodio k svome ocu?“
9
Jonatan reče na to: „Daleko bilo! Kad bih zaista znao da je moj otac rešio da ti naudi, zar ti ne bih to javio?“
10
David reče Jonatanu: „Ko će mi javiti ako tvoj otac odgovori oštro?“
11
Jonatan odgovori Davidu: „Hajde, izađimo u polje.“ Njih dvojica izađu u polje.
Settings