Srpski

1. Carevima13

Božiji čovek suočava Jerovoama

1
Čovek Božiji dođe iz Jude u Vetilj po reči Gospodnjoj, dok je Jerovoam stajao kod žrtvenika da prinese kad.
2
On povika prema žrtveniku, po reči Gospodnjoj, i reče: „O, žrtveniče, žrtveniče! Ovako kaže Gospod: ’Evo, rodiće se sin domu Davidovom, po imenu Josija; on će na tebi žrtvovati sveštenike uzvišica, koji na tebi prinose kad, i na tebi će biti spaljene ljudske kosti.’“
3
Tog dana je učinio znak, govoreći: „Ovo je znak o kome je Gospod govorio: žrtvenik će se raspući, pa će se pepeo na njemu rasuti.“
4
Kad je car Jerovoam čuo reč koju je čovek Božiji objavio protiv žrtvenika u Vetilju, ispružio je ruku sa žrtvenika, govoreći: „Uhvatite ga!“ Ali osuši mu se ruka koju ispruži na njega, te je nije mogao povući.
5
Tada se žrtvenik raspuče, a pepeo sa njega se rasuo, prema znaku koju je učinio čovek Božiji po reči Gospodnjoj.
6
Car reče čoveku Božijem: „Molim te, zauzmi se za mene pred Gospodom, Bogom svojim; pomoli se za mene da mi ozdravi ruka.“ Tada se čovek Božiji zauzeo za njega pred Gospodom, te je careva ruka ozdravila; postala je kao što je bila.
7
Car reče čoveku Božijem: „Dođi kod mene kući i okrepi se, a ja ću ti dati dar.“
8
Ali čovek Božiji reče caru: „Ni da mi daš pola svog dvorca ne bih pošao s tobom, niti bih jeo tvoju hranu ni pio vodu u ovom mestu.
9
Jer tako mi je bilo zapoveđeno po reči Gospodnjoj: ’Nemoj jesti hranu ni piti vodu, niti se vraćaj putem kojim si došao.’“
10
Tako je otišao drugim putem, i nije se vratio putem kojim je došao u Vetilj.

Prevara starog proroka

11
A u Vetilju je živeo jedan stari prorok. Njegovi sinovi dođu i ispričaju mu sva dela koja je učinio čovek Božiji tog dana u Vetilju, i reči koje je rekao caru. Kad su to ispričali svome ocu,
12
otac ih upita: „Kojim je putem otišao?“ Njegovi sinovi su mu pokazali put kojim je otišao čovek Božiji koji je došao iz Jude.
13
On reče svojim sinovima: „Osedlajte mi magarca!“ Oni su mu osedlali magarca, a on ga je uzjahao
14
i otišao za čovekom Božijim. Našavši ga kako sedi ispod jednog hrasta, on ga upita: „Jesi li ti čovek Božiji koji je došao iz Jude?“ Ovaj odgovori: „Jesam.“
15
Prorok mu reče: „Dođi sa mnom u moju kuću i pojedi nešto.“
16
Ali on mu odgovori: „Ne mogu se vratiti s tobom i ući u tvoju kuću, i ne mogu s tobom jesti hleb, niti piti vodu u ovom mestu,
17
jer mi je rečeno po reči Gospodnjoj: ’Nemoj tamo jesti hleba niti piti vode, i nemoj se vraćati putem kojim si došao.’“
18
Stari prorok odgovori: „I ja sam prorok kao ti. A meni je anđeo rekao po reči Gospodnjoj: ’Dovedi ga natrag sa sobom u tvoju kuću, da jede hleba i pije vode.’“ Ali mu je slagao.
19
Tako se on vratio s njim, pa je jeo hleba i pio vode u njegovoj kući.
20
Ali dok su sedeli za stolom, dođe reč Gospodnja proroku koji ga je doveo natrag.
21
On povika čoveku Božijem, koji je došao iz Jude: „Govori Gospod: ’Pošto si se oglušio o reč Gospodnju, i nisi držao zapovest koju ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj,
22
nego si se vratio, jeo hleba i pio vode u mestu za koje ti je rekao: ne jedi hleba i ne pij vode, tvoje telo neće doći u grob tvojih predaka.’“

Sud i sahrana Božijeg čoveka

23
I nakon što se najeo hleba i napio, on je osamario magarca proroku koji se vratio.
24
Kad je otišao, naišao je lav na njega na putu i ubio ga. Njegovo telo je ležalo ispruženo na putu a magarac je stajao pored njega. Lav je takođe stajao pored tela.
25
Ljudi koji su prolazili, videli su ispruženo telo na putu i lava kako stoji pored tela, pa su otišli i javili to u gradu gde je živeo stari prorok.
26
Kad je to čuo prorok koji ga je doveo natrag, rekao je: „To je čovek Božiji koji se oglušio o reč Gospodnju. Gospod ga je predao lavu koji ga je rastrgao i ubio, prema reči koju mu je Gospod rekao.“
27
Tada reče svojim sinovima: „Osamarite mi magarca.“ Oni ga osamariše.
28
Otišao je i našao njegovo telo ispruženo na putu, a lav i magarac su stajali pored njegovog tela; lav nije pojeo telo niti rastrgao magarca.
29
Stari prorok podigne telo čoveka Božijeg, položi ga na magarca i vrati ga natrag u grad, da ga oplače i sahrani.
30
Zatim je položio njegovo telo u svoj grob, pa su ga oplakali, govoreći: „Jao, brate moj!“
31
Nakon što su ga sahranili, prorok reče svojim sinovima: „Kad umrem, sahranite me u grob gde je sahranjen čovek Božiji; moje kosti položite pored njegovih.
32
Jer će se zaista zbiti što je objavio po reči Gospodnjoj protiv žrtvenika koji je u Vetilju, i protiv svih hramova na uzvišicama po samarijskim gradovima.“

Jerovoamova istrajna pobuna

33
Međutim, Jerovoam ni posle ovoga nije odustao od svojih zlih puteva, nego je nastavio da postavlja sveštenike uzvišica iz redova naroda; posvećivao je za sveštenike uzvišica svakog ko je to hteo.
34
Time je dom Jerovoamov navukao na sebe greh, koji je doveo do njegove propasti i istrebljenja s lica zemlje.
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options