Jeremija 4:3-27
3
Govori Gospod Judejcima i Jerusalimu: „Uzorite svoje neuzorano tlo i ne sejte u trnje!
4
Obrežite se Gospodu i uklonite obreske sa svojih srca – o, Judejci i stanovnici Jerusalima – da se ne bi kao vatra obrušio moj gnev i rasplamteo se, a nikog nema da gasi zbog zala vaših dela.
5
Objavite u Judi i u Jerusalimu, najavite i recite: ’Zatrubite u trubu po zemlji!’ Ispunite je povicima i recite: ’Okupimo se! Hajdemo u utvrđene gradove!’
6
Podignite zastavu prema Sionu. Bežite i ne stajte! Jer ja sa severa donosim propast i veliko razaranje.“
7
Podigao se lav iz svog šipražja, zatirač naroda je krenuo i izašao iz svog mesta, da ti zemlju pretvori u pustoš. A tvoji gradovi će pasti u ruine bez stanovnika.
8
Zato opašite kostret, žalite i kukajte, jer se od nas nije okrenuo plamen Gospodnjeg gneva.
9
„I tog će dana – govori Gospod – da nestane srčanosti u caru i u glavarima. Sveštenici će se užasnuti, a proroci preneraziti.“
10
A ja sam rekao: „Jao, Gospode Bože, zaista si sasvim zavarao ovaj narod i Jerusalim govoreći: ’Mir vam pripada’, a evo mač je došao do grla.“
11
U to će se vreme reći ovom narodu i Jerusalimu: „Zažareni pustinjski vetar sa ogolelih visova duvaće na ćerku mog naroda, ali ne da razveje i očisti.
12
Vetar prejak za sve to dolazi za mene, pa ću sada i ja da im objavim sudove.“
13
Vidi! Kao oblaci on se valja, kao oluja su bojna kola njegova i konji su mu od orlova brži. Teško nama! Propadosmo!
14
Operi od zla svoje srce – o, Jerusalime – da bi bio spasen. Dokle će u tebi da ostaju misli tvojih zlodela?
15
Jer glas objavljuje iz Dana, najavljuje nevolju iz gorja Jefremovih.
16
„Obznanite narodima. Evo, najavite Jerusalimu: ’Vojnici opsadnici dolaze iz daleke zemlje, da buče pokličima protiv Judinih gradova.
17
Kao stražari na polju ga napadaju, opsedaju ga jer se protiv mene pobunio – govori Gospod.
18
Tvoji putevi i tvoja dela su ti doneli ovo. Ovo je tvoja zloba – gorko je i do srca ti je proniklo.’“
19
Moja utroba! Moja utroba! Previjam se jer mi srce uzdiše. A moje srce neće da ćuti jer je zvuk trube koji si čula, dušo moja, bojni poklič.
20
Javljaju o razaranju za razaranjem, jer su svu zemlju opustošili. Naprečac su opustošili moje šatore i za čas moje zavese.
21
Dokle ću da gledam zastavu i da slušam zvuk trube?
22
„Baš je lud moj narod jer me ne poznaje. Oni su budalasta, neurazumljena deca. Vešti su da čine zlo a ne znaju da čine dobro.“
23
Kad sam pogledao po zemlji – pustoš i praznina. I na nebo – ostalo bez svoga svetla.
24
Pogledao sam brda – a ona se tresu; i sve uzvišice – i one se ljuljaju.
25
Pogledao sam – a ono nema ni čoveka, i sve su nebeske ptice odletele.
26
Pogledao sam – plodna dolina je bila kao pustinja; i svi njeni gradovi su bili oboreni pred Gospodom i pred plamenom njegovog gneva.
27
Jer govori Gospod: „Pustoš će biti po svoj zemlji, ali neću da je sasvim uništim.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings