1. Samuilova 20:1-23
1
David je pobegao iz Najota kod Rame pa je došao k Jonatanu i rekao mu: „Šta sam uradio? Šta je moja krivica? Čime sam se ogrešio o tvoga oca da mi radi o glavi?“
2
Jonatan mu odgovori: „Daleko bilo! Nećeš ti umreti! Moj otac ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da mi to ne poveri. Zašto bi moj otac krio to od mene? To ne može biti.“
3
David se još zakleo: „Tvoj otac dobro zna da sam stekao tvoju naklonost, pa misli: ’Jonatan ne sme saznati za ovo, da se ne bi ožalostio.’ Zaista, živoga mi Gospoda, i života mi tvoga, od smrti me deli samo jedan korak.“
4
Jonatan reče Davidu: „Šta hoćeš da učinim za tebe?“
5
David odgovori Jonatanu: „Sutra je mladina, a ja moram da sednem s carem za trpezu. Ti me pusti, a ja ću se sakriti u polju do treće večeri.
6
Ako tvoj otac primeti da sam odsutan, ti reci: ’David me je usrdno molio da ga pustim da otrči do Vitlejema, svoga grada, jer se tamo prinosi godišnja žrtva za celu porodicu.’
7
Ako on kaže: ’U redu’ onda je tvoj sluga bezbedan. A ako plane gnevom, znaj da je rešio da mi naudi.
8
Stoga budi milostiv svome sluzi, jer si stupio s njim u savez Gospodnji. A ako sam skrivio nešto ubij me sam. Zašto bi me vodio k svome ocu?“
9
Jonatan reče na to: „Daleko bilo! Kad bih zaista znao da je moj otac rešio da ti naudi, zar ti ne bih to javio?“
10
David reče Jonatanu: „Ko će mi javiti ako tvoj otac odgovori oštro?“
11
Jonatan odgovori Davidu: „Hajde, izađimo u polje.“ Njih dvojica izađu u polje.
12
Tada Jonatan reče Davidu: „Gospod, Bog Izrailjev, neka mi bude svedok! Prekosutra u ovo vreme, iskušaću svoga oca. Ako odgovor bude povoljan po Davida, a ja ti tada ne pošaljem poruku da ti to obznanim,
13
neka Gospod plati Jonatanu i još više. Ako li je moj otac naumio da ti naudi, i to mi otkrije, ja ću te pustiti da odeš u miru. Neka Gospod bude s tobom kao što je bio s mojim ocem.
14
Ako još budem bio živ, ti ćeš mi iskazati Gospodnju milost, kako ne bih poginuo.
15
A ti nemoj nikada uskratiti milosti mome domu, čak i kad Gospod istrebi Davidove neprijatelje s lica zemlje.“
16
Tako je Jonatan sklopio savez s domom Davidovim, govoreći: „Neka Gospod traži račun od Davidovih neprijatelja.“
17
Jonatan je, zatim, iznova zakleo Davida svojom ljubavlju, jer ga je voleo kao svoj život.
18
Jonatan reče Davidu: „Sutra je mladi mesec. Primetiće se da te nema, jer će tvoje mesto biti prazno.
19
Ti siđi prekosutra i idi na ono mesto gde si se sakrio kad se stvar dogodila, i ostani kod kamena Ezela.
20
Ja ću odapeti tri strele pokraj kamena, kao da gađam metu.
21
Evo, ja ću poslati momka k tebi da nađe strele. Ako kažem momku: ’Eno, strele su onde kraj tebe, donesi ih!’, ti onda dođi, jer si bezbedan; nema opasnosti, tako bio živ Gospod!
22
A ako kažem momku: ’Eno, strele su tamo podalje od tebe’, ti idi, jer te Gospod šalje.
23
Što se tiče ovoga što smo se ja i ti dogovorili, znaj: Gospod je svedok između mene i tebe doveka.“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.