1. Carevima 22:23-47
23
Gospod je, dakle, stavio lažljivog duha u usta svih ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.“
24
Tada Sedekija, sin Hananin, priđe, udari Miheju po obrazu i reče: „Zar je Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio tebi?“
25
Miheja reče: „Videćeš onoga dana kada budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.“
26
Car izrailjski reče: „Uzmi Miheju i predaj ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu.
27
Reci: ’Govori car: bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode dok se ne vratim u miru.’“
28
A Miheja mu reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.“ I još reče: „Čujte, svi narodi!“
29
Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski.
30
Car izrailjski reče Josafatu: „Prerušiću se i poći u bitku, a ti obuci svoju odoru.“ Car izrailjski se preruši i ode u bitku.
31
A car aramejski zapovedi trideset dvojici zapovednika svojih bojnih kola: „Ne upuštajte se u boj ni s velikim ni s malim, već samo s carem izrailjskim.“
32
Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: „To je sigurno car izrailjski.“ Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika.
33
Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega.
34
Međutim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog između sastava njegovog oklopa. On reče svome vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.“
35
Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se car držao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Krv iz rane slivala se na pod bojnih kola. Umro je uveče.
36
Pri zalasku sunca, bilo je objavljeno: „Svaki čovek u svoj grad! Svaki čovek u svoj kraj!“
37
Tako je poginuo car izrailjski. Doneli su ga u Samariju i tamo ga sahranili.
38
Bojna kola su oprali u samarijskom jezeru: tamo su psi lizali njegovu krv, a bludnice se kupale, prema reči koju je Gospod rekao.
39
Ostala Ahavova dela i sve što je učinio, o dvoru koji je sagradio od slonovače, i o gradovima koje je sagradio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih?
40
Ahav se upokojio sa svojim precima, a na njegovo mesto se zacario njegov sin Ohozija.
41
Josafat, sin Asin, zacario se nad Judom u četvrtoj godini Ahava, cara Izrailja.
42
Josafatu je bilo trideset pet godina kad se zacario, a vladao je dvadeset pet godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Azuva, ćerka Silejeva.
43
On je u svemu sledio puteve svoga oca Ase i nije odstupao od toga, nego je činio što je pravo u Gospodnjim očima. Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama.
44
Josafat je bio u miru sa carem izrailjskim.
45
Ostalo o Josafatu, junaštvo koje je pokazao u ratovanju, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih?
46
Takođe je iskorenio iz zemlje hramske bludnike koji su se održali do vremena njegovog oca.
47
U Edomu nije bilo cara; namesnik je vladao kao car.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.