Srpski

Isaija42

Karakter i misija Sluge

1
Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima.
2
On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže.
3
On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito.
4
On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“

Gospod poverava zadatak Slugi

5
Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj:
6
„Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima,
7
da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive.
8
Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima.
9
Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“

Poziv na hvalu širom sveta

10
Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini.
11
Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova,
12
Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima.

Gospod deluje kao božanski Ratnik

13
Kao junak Gospod stupa, kao ratnik on se razjario, On klikće i uz to viče, na neprijatelje se svoje ustremio.
14
„Od davnina sam ćutao, gluv se pravio, uzdržavao, sad vičem kao porodilja, dahćem i izdišem ujedno.
15
Sasušiću gore i bregove, i sparušiti sve biljke po njima, i pretvoriti reke u vrtače, i močvare ja ću isušiti.
16
Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju, uputiću ih na staze što ih ne poznaju. Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti, a džombe u zaravan. Te ću stvari učiniti i neću oklevati.
17
U velikom stidu će uzmaći koji se u rezane kipove uzdaju, koji livenim likovima govore: ’Vi ste bogovi naši.’

Duhovno slepilo Izrailja

18
Čujte, gluvi! I progledajte, slepi, da vidite!
19
Ko je slep, ako ne moj sluga? Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem? Ko je slep kao namireni i slep kao sluga Gospodnji?
20
Mnogo si video, ali nisi mario; uši otvorene ali niko ne sluša.“
21
Gospodu se svidelo zbog pravednosti njegove da uzveliča Zakon i počast mu da.
22
A narod je ovaj opljačkan i oplenjen, u pećine svi su oni zatvoreni, u zatvore sklonjeni. Plene ih, a niko da ih izbavi; otimaju im, a niko da kaže: „Vrati!“
23
Ko od vas mari za to? Ko se nagao i sluša unapred?
24
Ko je pljačkašu izručio Jakova i otimačima Izrailja? Nije li to Gospod, protiv kog smo grešili, čije puteve nisu hteli da slede, i čiji Zakon nisu slušali?
25
Zato je on na njega izlio jarost gneva svojega i nasilja ratna; plamen ga je odasvud okružio, ali on ni to nije shvatio; i spalio ga je, ali on ni to nije ozbiljno uzeo.
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options