Isaija 37:3-27
3
Rekli su mu: „Govori Jezekija: ’Dan je ovaj dan nevolje, kazne i sramote. Deca su prispela za porođaj, a nema snage da se rode.
4
Može biti da je Gospod, Bog tvoj, čuo reči Ravsaka, koga je njegov gospodar, asirski car, poslao da vređa živoga Boga, pa će ga pokarati zbog reči koje je Gospod, Bog tvoj, čuo, kad se pomoliš za ostatak što je preostao.’“
5
Kad su sluge cara Jezekije došle k Isaiji,
6
Isaija im je rekao: „Ovako recite svome gospodaru: ’Govori Gospod: ne boj se reči što si čuo, kojima su me ružile sluge asirskog cara.
7
Evo, udahnuću u njega duh, i kad čuje jednu vest, vratiće se u svoju zemlju, a ja ću učiniti da pogine od mača u svojoj zemlji.’“
8
Kad se Ravsak vratio, našao je asirskog cara kako ratuje s Livnom; čuo je, naime, da je napustio Lahis.
9
Čuo je, naime, da Tiraka, kuški car, govori: „Izašao je da ratuje s tobom.“ Kad je to čuo, poslao je glasnike Jezekiji govoreći:
10
„Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: ’Neka te ne vara Bog tvoj u koga se uzdaš govoreći ti: Jerusalim neće pasti u ruke asirskom caru.
11
Čuo si šta su asirski carevi učinili svim zemljama, kako su ih izručili prokletstvu. Zar ćeš ti da se izbaviš?
12
Jesu li bogovi naroda spasli one što su uništili moji preci: Gozance, Harance, Resefe i sinove Edena u Telasaru?
13
Gde je car amatski, car arfadski, i car Laira, Sefarvima, Ena i Ava?’“
14
Jezekija je primio pismo iz ruku poslanika i pročitao ga. Zatim se popeo u Dom Gospodnji i razvio ga pred Gospodom.
15
Onda se Jezekija ovako pomolio Gospodu:
16
„Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji stoluješ nad heruvimima! Samo si ti Bog svih carstava zemaljskih, ti si načinio nebo i zemlju.
17
Prigni uho svoje, Gospode, i počuj; otvori oči svoje i pogledaj. Čuj sve Senaherivove reči koje je poslao da se ruga Bogu živome!
18
Istina je, o, Gospode, opustošili su carevi asirski sve narode i njihove zemlje,
19
pobacali im bogove u vatru, jer oni i nisu bogovi, nego delo ljudskih ruku, drvo i kamen; zato su ih razorili
20
A sad, Gospode, Bože naš, izbavi nas iz njegovih ruku, neka znaju sva carstva na zemlji, da si samo ti, Gospod.“
21
Tada je Isaija, sin Amocov poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Zato što si mi se molio zbog Senaheriva, asirskog cara,
22
ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega: Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska, maše glavom za tobom ćerka jerusalimska.
23
Koga si ružio i vređao? Na koga si glasno vikao i oholi pogled dizao? Na Sveca Izrailjeva!
24
Preko slugu svojih vređao si mog Gospoda. Rekao si: konjima svojim i jahačima mnogim, na visine sam se gorske uspeo, do najviših vrhova livanskih. Posekao sam mu najviše kedrove i njegove poizbor čemprese. Dosegao sam mu vrh najkrajnji, vrt njegov u bujnoj šumi.
25
Iskopao sam studence i pio tuđe vode, stopalima svojih nogu isušio sam sve potoke egipatske.
26
Zar nisi čuo? Od iskona sam to odredio, uredio od pradavnih dana, a sada sam to ostvario: u ruševine si pretvorio utvrđene gradove.
27
Stanovnici njihovi nemoćni, isprepadani, postiđeni, bili su kao rastinje u polju, kao mlado zelenilo, kao trava po krovovima, što usahne pre nego što poraste.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings