1. Mojsijeva 42:25-35
25
Josif je, potom, naredio da im napune žito u vreće, da im se vrati njihov novac u vreće, svakome posebno, te da im se da hrana za put. Tako im je i bilo učinjeno.
26
Natovare oni tako žito na svoje magarce i odu.
27
No, u prenoćištu, jedan od njih otvori svoju vreću da nahrani svog magarca i ugleda svoj novac kako odozgo stoji u vreći.
28
Tada ovaj reče svojoj braći: „Moj novac je vraćen! Evo, tu je u mojoj vreći!“ Njima se oduzme srce. Tresući se, pitali su jedan drugoga: „Šta nam je to Bog uradio?“
29
Kad su došli k svome ocu Jakovu u Hanan, ispričali su mu sve što im se desilo. Rekli su mu:
30
„Čovek koji je gospodar zemlje je grubo govorio s nama i optužio nas da smo uhode.
31
Ali mi smo mu rekli: ’Pošteni smo, nismo uhode.
32
Bilo nas je dvanaestoro braće; sinovi smo jednog oca. Jednoga više nema, a najmlađi je sad sa ocem u Hananu.’
33
Tada nam je taj čovek, gospodar zemlje, rekao: ’Ovako ću znati da ste pošteni: ostavite jednog brata tu sa mnom, a vi ostali uzmite žito za vaše izgladnele porodice, pa idite.
34
Zatim dovedite svog najmlađeg brata, pa ću znati da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tada ću vam vratiti vašeg brata, pa ćete moći da trgujete po zemlji.’“
35
Ali dok su praznili svoje vreće, svaki od njih u svojoj vreći nađe svoju kesu sa novcem. Kad su oni i njihov otac ugledali kese sa novcem, uplašili su se.
Settings