Jakov stiže u Haran i susreće Rahilju
1
Jakov nastavi putovanje i dođe u zemlju naroda istoka.
2
Odjednom spazi bunar u polju. Oko njega su plandovala tri stada ovaca, jer su ih pojili s tog bunara. Na bunaru je bio navaljen veliki kamen.
3
Kada bi se stada okupila, pastiri bi odvaljali kamen s otvora i napojili ovce. Potom bi vratili kamen na svoje mesto, na otvor bunara.
4
Jakov ih upita: „Odakle ste, braćo moja?“ „Iz Harana smo“ – odgovoriše oni.
5
„Poznajete li Nahorovog sina Lavana?“ – ponovo ih upita Jakov. Oni odgovore: „Poznajemo.“
6
„Je li dobro?“ – nastavi Jakov. „Dobro je – odgovore pastiri. Evo, njegova ćerka, Rahilja, upravo dolazi sa stadom.“
7
Jakov reče: „Dan je još u punom jeku. Nije vreme da se okupe stada. Napojite ovce i izvedite ih na pašu.“
8
Oni odgovoriše: „Ne možemo dok se ne okupe ostala stada i dok pastiri ne odvaljaju kamen s otvora bunara. Onda ćemo napojiti stada.“
9
Dok je on još razgovarao sa njima, dođe Rahilja sa ovcama svoga oca; bila je, naime, pastirica.
10
Kad je Jakov video Rahilju, ćerku Lavana, brata njegove majke i njegove ovce, pristupio je bunaru i odvaljao kamen s njega, te je napojio ovce svoga ujaka Lavana.
11
Onda je poljubio Rahilju i glasno zaplakao.
12
Zatim je rekao Rahilji da je on sinovac njenog oca Lavana a sin Revekin. Na to ona otrči i obavesti svoga oca.
13
Kad je Lavan čuo vest o Jakovu, sinu svoje sestre, potrčao mu je u susret, pa ga je zagrlio i poljubio. Zatim ga je doveo u svoju kuću. Jakov je potom ispričao Lavanu o svemu što mu se dogodilo.
14
Na to je Lavan rekao: „Ti si stvarno moja kost i moje telo!“ Pošto je Jakov proveo s njim celi mesec,
Settings