2. Carevima 5:1-19
1
Naman, zapovednik vojske aramejskog cara, bio je čovek od velikog značaja za svoga gospodara; cenio ga je, jer je preko njega Gospod davao pobede Aramejcima. Ali iako je bio veliki ratnik, bio je gubavac.
2
Jednom kad su Aramejci izvršili upad, doveli su iz izrailjske zemlje mladu devojku; ona je posluživala Namanovu ženu.
3
Ona reče svojoj gospodarici: „O, samo kad bi moj gospodar otišao proroku u Samariji! On bi ga iscelio od gube.“
4
Naman ode i javi to svome gospodaru, govoreći: „Tako i tako je rekla devojka iz izrailjske zemlje.“
5
Aramejski car reče: „Idi onda, a ja ću poslati pismo izrailjskom caru.“ On ode i ponese sa sobom deset talanata srebra, šest hiljada šekela zlata, i deset pari odeće.
6
Sa sobom je doneo pismo izrailjskom caru u kome je pisalo: „Sa ovim pismom ti šaljem i svoga slugu Namana da ga isceliš od gube.“
7
Kad je izrailjski car pročitao pismo, razderao je svoju odeću i rekao: „Zar sam ja Bog, da mogu da usmrćujem i oživljavam, te mi ovaj šalje pismo da iscelim čoveka od gube? Pogledajte kako traži povod da me izazove!“
8
Kad je Jelisej, čovek Božiji, čuo da je izrailjski car razderao svoju odeću, poslao je poruku caru: „Zašto si razderao svoju odeću? Neka dođe k meni, da zna da ima prorok u Izrailju.“
9
Naman dođe sa svojim konjima i kočijama, i stane kod vrata Jelisejeve kuće.
10
A Jelisej mu posla glasnika: „Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i obnoviće se tvoje telo, pa ćeš biti čist.“
11
Ali Naman se naljuti, ode i reče: „Ja sam mislio da će on izaći k meni, stati i prizvati ime Gospoda, Boga svoga, i da će mahnuti rukom nad obolelim mestom i isceliti me od gube!
12
Nisu li Avana i Farfar, damaštanske reke, bolje od svih izrailjskih voda? Nisam li mogao da se okupam u njima i budem čist?!“ On se okrenu i ode besan.
13
No, njegove sluge mu pristupiše i rekoše: „Oče moj, da ti je prorok rekao da uradiš nešto veliko, zar ne bi to uradio? Nećeš li pre uraditi to što ti je rekao: ’Okupaj se i bićeš čist?!’“
14
On siđe i zagnjuri sedam puta u Jordan po reči čoveka Božijeg, i telo mu se obnovi, te postade čisto kao telo mladog momka.
15
Tada se vratio k čoveku Božijem sa svom svojom pratnjom; ušao je i stao pred njega, rekavši: „Evo, sada znam da nema drugog Boga na svoj zemlji, osim u Izrailju. Stoga primi dar od svoga sluge.“
16
Jelisej reče: „Živoga mi Gospoda kome služim, neću uzeti ništa!“ Naman je navaljivao na njega da uzme, ali on je odbio.
17
Naman reče: „Ako nećeš, neka se tvome sluzi da toliko zemlje koliko dve mazge mogu da ponesu, jer tvoj sluga neće više prinositi svespalnice i žrtve drugim bogovima, osim Gospodu.
18
Ipak, neka Gospod oprosti ovo svome sluzi: kad moj gospodar ulazi u Rimonov hram da se tamo pokloni, i on se osloni na moju ruku, tako da i ja moram da se poklonim u Rimonovom hramu – kad se, dakle, poklonim u Rimonovom hramu, neka to Gospod oprosti svome sluzi.“
19
On odgovori: „Idi s mirom.“ Ali kad je Naman malo odmakao,
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings