Gijezijeva pohlepa i kazna
20
Gijezije, sluga Jeliseja, čoveka Božijeg, reče u sebi: „Moj gospodar je olako pustio tog Namana Aramejca, pošto nije uzeo od njega ništa od onoga što je doneo.“
21
Tada je Gijezije pohitao za Namanom. Kad je Naman video da neko trči za njim, sišao je sa svoje kočije da ga dočeka, i rekao mu: „Je li sve u redu?“
22
On odgovori: „U redu je. Moj gospodar me je poslao da kažem: ’Evo, baš sad su mi došla dva momka od proročkih sinova iz Jefremove gore. Daj, molim te, za njih jedan talanat srebra i dva para odeće.’“
23
Naman reče: „Uzmi i dva talanta.“ I pošto je navaljivao na njega da uzme, zavezao mu je dva talanta srebra u dve vreće i dva para odeće. Zatim mu je dao dva momka, koji su ih nosili pred njim.
24
Kad je došao do brda, uzeo ih je od njih i sklonio u kuću. Potom je poslao ljude, i oni odu.
25
Onda je došao i stao pred svoga gospodara. „Gde si bio, Gijezije?“ – upita ga Jelisej. On odgovori: „Tvoj sluga nije nikud išao.“
26
Jelisej mu reče: „Nije li moje srce bilo tamo kad je čovek sišao sa svoje kočije da te dočeka? Zar je ovo vreme da se uzme srebro i da se stekne odeća, maslinjaci i vinogradi, sitna i krupna stoka, i sluge i sluškinje?
27
Zato će se Namanova guba prilepiti za tebe i za tvoje potomstvo do veka.“ Gijezije ode od njega gubav, beo kao sneg.
Settings