Srpski

1. Mojsijeva28

Isak blagosilja Jakova i šalje ga

1
Isak pozva svoga sina Jakova i blagoslovi ga. Onda mu zapovedi: „Ne uzimaj sebi za ženu neku od hananskih devojaka.
2
Spremi se i pođi u Padan-Aram, u dom Vatuila, oca tvoje majke, i tamo uzmi sebi za ženu jednu od ćerki Lavana, brata tvoje majke.
3
A Bog Svemoćni neka te blagoslovi i učini te rodnim i brojnim, tako da postaneš skup naroda.
4
Neka ti podari Avrahamov blagoslov, pa neka tvoje potomstvo zauzme zemlju u kojoj boraviš kao došljak, zemlju koju je Bog dao Avrahamu!“
5
Isak otpremi Jakova, te ovaj ode u Padan-Aram, k Lavanu, sinu Aramejca Vatuila, bratu Reveke, majke Jakova i Isava.

Isav traži prikladnu ženu

6
Isav je video kad je Isak blagoslovio Jakova i poslao ga u Padan-Aram da tamo nađe sebi ženu, te da mu je zapovedio dok ga je blagosiljao: „Ne uzimaj sebi za ženu neku od hananskih devojaka!“,
7
i da je Jakov poslušao svoga oca i svoju majku te otišao u Padan-Aram.
8
Tada je Isav uvideo da su hananske devojke mrske njegovom ocu Isaku,
9
pa je otišao k Ismailu, te se, pored žena koje je već imao, oženio Mahalatom, ćerkom Avrahamovog sina Ismaila, a Navajotovom sestrom.

Jakovljev san kod Vetilja

10
A Jakov ode iz Vir-Saveje i zaputi se u Haran.
11
Kad je došao do nekog mesta, zaustavio se da prenoći, jer je sunce bilo zašlo. Uzeo je jedan kamen s onog mesta, stavio ga pod glavu, pa legao.
12
Usnio je san: lestve stoje na zemlji, a vrh im dopire do neba, i anđeli Božiji penju se i silaze po njima.
13
Na njima je, gore, stajao Gospod. On reče: „Ja sam Gospod, Bog tvoga pretka Avrahama i Bog Isakov. Zemlju na kojoj ležiš daću tebi i tvome potomstvu.
14
Tvojih će potomaka biti kao praha zemaljskog; raširićeš se na zapad, istok, sever i jug. Preko tebe i tvoga potomstva će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.
15
Evo, ja sam s tobom: čuvaću te gde god pođeš i dovešću te natrag u ovu zemlju. Neću te ostaviti, nego ću izvršiti što sam ti rekao.“

Jakov se zavetuje Bogu

16
Jakov se tu probudi od sna i reče: „Zaista je Gospod na ovom mestu, a ja to nisam znao!“
17
Sav prestrašen rekao je: „Kako je strašno ovo mesto! Nije to ništa drugo nego li Dom Božiji, a ovo su vrata nebeska.“
18
Jakov ustane ujutro, uzme onaj kamen što ga je stavio pod glavu, uspravi ga kao stub i na njega izlije ulje.
19
To mesto je nazvao „Vetilj“. Taj grad se ranije zvao Luz.
20
Jakov se tu zavetovao, rekavši: „Ako Bog bude sa mnom i sačuva me na ovom putu kojim idem, da mi hleba za jelo i odeće da se oblačim,
21
i u miru se vratim u dom svoga oca i Gospod se kao Bog moj pokaže,
22
onda će ovaj kamen što sam ga postavio kao stub, biti Dom Božiji. A od svega što mi budeš dao, tebi ću davati jednu desetinu.“
Podešavanja

Način čitanja

Font

Veličina slova 19px

Širina teksta 75 znakova

Opcije