Jov 30:1-14
1
A sad mi se smeju mlađi od mene, oni čije očeve nisam hteo ni sa psima stada svoga!
2
A i šta bih sa njihovih ruku snagom? Usahla je ta snaga u njima.
3
Sparušeni su od bede i gladi, ti što glođu štagod po pustari, u sumraku, po ruševinama i razvalinama.
4
Oni čupaju slez po čestarima i koren smreke sebi za hranu.
5
Oterani su iz društva, ljudi na njih viču kao na lopova.
6
Eno ih u jarugama potoka, konače po jamama u zemlji i po kamenjarima.
7
Zapomažu među grmljem, skupljaju se u koprivama.
8
Sinovi su bezumnika, soj bezimenih iz zemlje proteranih.
9
A sad sam im pesma rugalica, postao sam priča za njih!
10
Gade me se, stoje izdaleka, ne libe se da me u lice pljunu.
11
Jer Bog je razvezao mog šatora uže, udario me je, a ljudi se na mene razulariše.
12
Meni s desna diže se mladalačka rulja, teraju me da bežim, protiv mene nasipaju bedeme propasti.
13
Ruše mi puteve, uspešno me razaraju i za to im pomoć nije potrebna.
14
Naviru ko kroz širok procep, navaljuju preko razvalina.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.