Isaija objavljuje Gospodnje proročanstvo
21
Tada je Isaija, sin Amocov poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Zato što si mi se molio zbog Senaheriva, asirskog cara,
22
ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega: Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska, maše glavom za tobom ćerka jerusalimska.
23
Koga si ružio i vređao? Na koga si glasno vikao i oholi pogled dizao? Na Sveca Izrailjeva!
24
Preko slugu svojih vređao si mog Gospoda. Rekao si: konjima svojim i jahačima mnogim, na visine sam se gorske uspeo, do najviših vrhova livanskih. Posekao sam mu najviše kedrove i njegove poizbor čemprese. Dosegao sam mu vrh najkrajnji, vrt njegov u bujnoj šumi.
25
Iskopao sam studence i pio tuđe vode, stopalima svojih nogu isušio sam sve potoke egipatske.
26
Zar nisi čuo? Od iskona sam to odredio, uredio od pradavnih dana, a sada sam to ostvario: u ruševine si pretvorio utvrđene gradove.
27
Stanovnici njihovi nemoćni, isprepadani, postiđeni, bili su kao rastinje u polju, kao mlado zelenilo, kao trava po krovovima, što usahne pre nego što poraste.
28
Ja znam kad sedaš i kad izlaziš i kad se vraćaš, i kako si protiv mene besneo.
29
Zato što si na mene besneo, i što mi je tvoja obest došla do ušiju, brnjicu ću ti kroz nozdrve provući, u usta ću ti uzde staviti, i vratiti te putem kojim si došao.
30
A ovo je znak za tebe: Ove godine ćeš jesti što sâmo izraste, a dogodine ono što nikne od toga, a treće godine sej, žanji i sadi vinograde i jedi njihov rod.
31
A preživeli iz doma Judinog, opet će pustiti svoj koren u dubinu, i roditi svoje plodove u visinu.
32
Jer iz Jerusalima će izaći ostatak, i preživeli sa gore Siona. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.’
33
Zato govori Gospod o caru asirskom: ’On neće ući u ovaj grad, i neće odapeti strelu na njega, neće sa štitom krenuti na njega, niti nasipati bedem protiv njega,
34
nego će se vratiti putem kojim je došao. U ovaj grad on ući neće – govori Gospod.
35
Ja ću odbraniti ovaj grad i izbaviti ga radi sebe i radi moga sluge Davida.’“
Settings