2. Samuilova 16:1-21
1
Kad je David malo odmakao od vrha, došao mu je u susret Siva, Mefivostejev sluga, s parom osedlanih magaraca, na kojima je bilo dve stotine hlebova, stotinu grudvi suvog grožđa, stotinu plodova letnjeg voća i mešina vina.
2
Car reče Sivi: „Šta si naumio s ovim?“ Siva odgovori: „Magarci su da ih carev dom jaše, hleb i letnje voće je da ih momci jedu, a vino je da ga piju oni koji malakšu u pustinji.“
3
„A gde je sin tvoga gospodara?“ – upita car. Siva odgovori: „Eto, on je ostao u Jerusalimu, jer kaže: ’Danas će mi dom Izrailjev vratiti carstvo moga dede.’“
4
Car na to reče: „Sve što pripada Mefivosteju sada pripada tebi.“ „Klanjam se – odgovori Siva. Samo da nađem naklonost u očima svoga gospodara cara.“
5
Kad je car David došao u Vaurim, izašao je neki čovek iz Saulovog doma, po imenu Semaj, sin Gire; izašao je i proklinjao.
6
On je bacao kamenje na cara Davida i na sve njegove sluge, iako su Davidu, s desna i s leva, bili sva vojska i svi ratnici.
7
Semaj je proklinjao govoreći: „Odlazi, odlazi, krvniče i ništarijo!
8
Gospod ti je vratio za svu krv doma Saulovog na čije si se mesto zacario. Gospod je predao carstvo u ruke tvoga sina Avesaloma. Eto, tvoje zlo je došlo na tebe, jer si krvnik!“
9
Tada Avisaj, sin Serujin, reče: „Zašto da ovaj mrtvi pas proklinje moga gospodara, cara? Pusti me da odem tamo i odsečem mu glavu!“
10
Car reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Serujini? On proklinje zato što mu je Gospod rekao da proklinje Davida. I ko će reći: ’Zašto ovo radiš?’“
11
David još reče Avisaju i svim svojim slugama: „Evo, moj sin, koji je izašao iz mog tela, traži da mi uzme život, a kako neće ovaj Venijaminovac? Pusti ga, neka proklinje, jer mu je Gospod to rekao.
12
Možda će Gospod videti moju muku i uzvratiti mi dobrotom za njegovu kletvu.“
13
David i njegovi ljudi su nastavili svojim putem, a Semaj je išao kraj obronka gore, proklinjući i bacajući kamenje i prašinu na njega.
14
Car i sav narod s njim su došli iscrpljeni tamo, pa su predahnuli.
15
A Avesalom je došao sa svim izrailjskim narodom u Jerusalim zajedno s Ahitofelom.
16
Kad je Husaj Arkijanin, Davidov prijatelj, došao Avesalomu, Husaj je rekao Avesalomu: „Živeo car! Živeo car!“
17
Avesalom reče Husaju: „Zar je ovo odanost tvome prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?“
18
Husaj odgovori Avesalomu: „Ne, ja sam za onoga koga je izabrao Gospod, ovaj narod i svi Izrailjci, i s njim ću i ostati.
19
Osim toga, kome ću služiti ako ne Davidovom sinu? Kako sam služio tvome ocu, tako ću služiti i tebi.“
20
Zatim Avesalom reče Ahitofelu: „Savetuj šta da radimo.“
21
Ahitofel reče Avesalomu: „Lezi sa inočama svoga oca, koje je ostavio da čuvaju dvor. Kad sav Izrailj čuje da si postao mrzak svome ocu, ohrabriće se sve tvoje pristalice.“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings