2. Carevima 19:12-34
12
Jesu li bogovi naroda spasli one koje su uništili moji preci: Gozance, Harance, Resefe i sinove Edena u Telasaru?
13
Gde je car amatski, car arfadski, i car Laira, Sefarvima, Ena i Ava?’“
14
Jezekija je primio pismo iz ruku poslanika i pročitao ga. Zatim se popeo u Dom Gospodnji i razvio ga pred Gospodom.
15
Onda se Jezekija ovako pomolio pred Gospodom: „Gospode, Bože Izrailjev, koji stoluješ nad heruvimima! Samo si ti Bog svih carstava zemaljskih, ti si načinio nebo i zemlju.
16
Prigni uho svoje, Gospode, i počuj; otvori oči svoje i pogledaj. Čuj Senaherivove reči koje je poslao da se ruga Bogu živome!
17
Istina je, o, Gospode, opustošili su carevi asirski narode i njihovu zemlju,
18
pobacali im bogove u vatru, jer oni i nisu bogovi, nego delo ljudskih ruku, drvo i kamen; zato su ih razorili.
19
A sad, Gospode, Bože naš, izbavi nas iz njegovih ruku, neka znaju sva carstva na zemlji, Gospode, da si samo ti Bog!“
20
Tada je Isaija, sin Amocov, poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Čuo sam tvoju molitvu koju si mi uputio za Senaheriva, asirskog cara.
21
Ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega: Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska, maše glavom za tobom ćerka jerusalimska.
22
Koga si ružio i vređao? Na koga si glasno vikao i oholi pogled dizao? Na Sveca Izrailjeva!
23
Preko tvojih glasnika vređao si mog Gospoda. Rekao si: „Konjima svojim i jahačima mnogim, na visine sam se gorske uspeo, do najviših vrhova livanskih. Posekao sam mu najviše kedrove i njegove poizbor čemprese. Dosegao sam mu vrh najkrajnji, vrt njegov u bujnoj šumi.
24
Iskopao sam studence i pio tuđe vode, stopalima svojih nogu isušio sam sve potoke egipatske.“
25
Zar nisi čuo? Od iskona sam to odredio, uredio od pradavnih dana, a sada sam to ostvario: u ruševine si pretvorio utvrđene gradove.
26
Stanovnici njihovi nemoćni, isprepadani, postiđeni, bili su kao rastinje u polju, kao mlado zelenilo, kao trava po krovovima, što usahne pre nego što nikne.
27
Ja znam kad sedaš, kad izlaziš i kad se vraćaš, i kako si protiv mene besneo.
28
Zato što si na mene besneo, i što mi je tvoja obest došla do ušiju, brnjicu ću ti kroz nozdrve provući, u usta ću ti uzde staviti, i vratiti te putem kojim si došao.
29
A ovo je znak za tebe: Ove godine ćeš jesti što sâmo izraste, a dogodine ono što nikne od toga, a treće godine sej, žanji i sadi vinograde i jedi njihov rod.
30
A preživeli iz doma Judinog, opet će pustiti svoj koren u dubinu, i roditi svoje plodove u visinu.
31
Jer iz Jerusalima će izaći ostatak, i preživeli sa gore Siona. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.’
32
Zato govori Gospod o caru asirskom: ’On neće ući u ovaj grad, i neće odapeti strelu na njega, neće sa štitom krenuti na njega, niti nasipati bedem protiv njega,
33
nego će se vratiti putem kojim je došao. U ovaj grad on ući neće – govori Gospod.
34
Ja ću odbraniti ovaj grad i izbaviti ga radi sebe i radi moga sluge Davida.’“
Settings