Jeremija 31:14-38
14
Nasitiću izobiljem duše sveštenika a i moj će narod sit biti od dobara mojih – govori Gospod.“
15
Ovako kaže Gospod: „U Rami se glas čuje, jecaj i lelek glasni: to Rahilja za decom svojom nariče, i neće da se uteši, jer njih više nema.“
16
Ovako kaže Gospod: „Grlo stegni da ne plače, ne daj oku da zasuzi! Jer, evo nagrade za delo tvoje – govori Gospod – vratiće se oni iz zemlje neprijatelja.
17
Za tvoje sutra postoji nada – govori Gospod – vratiće se deca u svoj zavičaj.
18
Jesam, čuo sam Jefrema što nad sobom žali: ’Kaznio si me i bio sam kažnjen kao tele neukroćeno. Povrati me da mogu da se vratim, jer si ti, Gospode, Bog moj!
19
I kad sam ti se vratio, pokajao sam se; i kad sam poučen bio, tukao sam se u bedra. Sramota me je i ponižen sam jer nosim ruglo svoje mladosti.’
20
Nije li Jefrem moj dragi sin i dete najmilije? Iako sam često govorio protiv njega, stalno mislim o njemu. Zato mi je za njim ustreptala utroba i stvarno ću da mu se smilujem – govori Gospod.
21
Postavi sebi putokaze. Stavi sebi znakove i srce usmeri na put, na stazu kojom si išla. Pa se vrati, o, device izrailjska, vrati se ovim svojim gradovima!
22
Dokle ćeš da tumaraš, o, ćerko odmetnička?! Jer Gospod je stvorio na zemlji nešto novo, kao kad bi žena pristupila muškarcu.“
23
Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: „Ljudi će opet govoriti ovu izreku u judejskoj zemlji i po njenim gradovima, kad im vratim njihove izgnanike: ’Neka te Gospod blagoslovi Prebivalište pravde, svetosti goro!’
24
Prebivaće Juda i svi njeni gradovi zajedno u njoj, i ratari i oni što idu za stadom.
25
Napojiću duše malaksale, okrepiću svakog iznemoglog.“
26
I tada sam se probudio i pogledao: moj je san bio tako sladak.
27
„Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada ću dom Izrailjev i dom Judin zasejati ljudskim semenom i stočnim semenom.
28
I kao što sam bdeo nad njima da ih čupam, da ih obaram i rušim, da ih razaram i kažnjavam; tako ću da bdim nad njima da ih gradim i da ih sadim – govori Gospod.
29
U danima onim neće više govoriti: ’Očevi su jeli nedozrelo grožđe, ali zato zubi trnu sinovima!’
30
Ipak, za svoju krivicu svako će da umre; utrnuće zubi svakom koji grožđe nedozrelo jede!
31
Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada ću sklopiti novi savez s narodom izrailjskim i s narodom Judinim.
32
To neće biti kao kad sam sklopio savez sa njihovim ocima, onoga dana kad sam ih uzeo za ruku i izveo iz Egipta. Ali nisu bili verni mome savezu, a ja sam im bio muž – govori Gospod.
33
A ovo je savez koji ću sklopiti s narodom izrailjskim nakon tih dana: staviću svoj Zakon u njih same, i upisaću ga u njihova srca. Ja ću biti njihov Bog, a oni će biti moj narod – govori Gospod!
34
Tada niko neće poučavati svoga sugrađanina ili brata govoreći: ’Upoznaj Gospoda’, jer će me poznavati svi od malog do velikog – govori Gospod. Jer oprostiću njihove krivice, i neću se sećati njihovih greha.“
35
Ovako kaže Gospod koji daje sunce da svetli danju, odredbe mesecu i zvezdama da svetle noću; koji more uzburka i talasi mu ključaju i kome je ime Gospod nad vojskama:
36
„Ako bi ove odredbe i nestale preda mnom – govori Gospod – prestaće i Izrailjevo potomstvo da bude narod preda mnom doveka.“
37
Ovako kaže Gospod: „Kada bi mogla da se premere nebesa gornja, i kada bi mogli da se istraže temelji zemljini donji, tako bih i ja mogao da odbacim sve potomke Izrailja zbog svega onoga što su učinili – govori Gospod.
38
Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada će se obnoviti grad za Gospoda, od Ananilove kule pa do Ugaonih vrata.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.