2. Mojsijeva 12:17-41
17
Slavite praznik Beskvasnih hlebova, jer sam baš tog dana izveo vaše čete iz Egipta. Slavite, stoga, ovaj dan od pokolenja do pokolenja; to je trajna uredba.
18
Od večeri četrnaestoga dana prvoga meseca do večeri dvadeset prvoga dana istoga meseca jedite beskvasni hleb.
19
Sedam dana ne sme da se nađe kvasca u vašim kućama. Ko god bi jeo nešto s kvascem, taj neka se istrebi iz izrailjske zajednice, bilo da je stranac ili domaći.
20
Ne jedite ništa što je s kvascem. U svim svojim naseobinama jedite beskvasni hleb.’“
21
Mojsije je zatim sazvao sve izrailjske starešine i rekao im: „Idite i nabavite jagnjad za vaše porodice, pa zakoljite pashalno jagnje.
22
Zatim uzmite kitu izopa i zamočite je u krv koja je u zdeli, pa tom krvlju iz zdele poškropite nadvratnik i oba dovratka. Niko od vas neka ne izlazi preko kućnih vrata do jutra.
23
Kad Gospod bude prolazio da potuče Egipćane, videće krv na nadvratniku i na oba dovratka, pa će proći pokraj vrata, te neće dozvoliti Pogubitelju da uđe kroz vrata vaših kuća i potuče vas.
24
Ova uputstva držite kao trajnu uredbu za sebe i za svoju decu.
25
I kada uđete u zemlju koju će vam Gospod dati, vršite ovaj obred.
26
Kad vas zapitaju vaša deca: ’Kakav je to obred?’,
27
vi im recite: ’Ovo je pashalna žrtva Gospodu, koji je prošao pokraj kuća Izrailjaca u Egiptu kad je ubijao Egipćane, dok je naše domove pošteđivao.’“ A narod je kleknuo i poklonio se.
28
Izrailjci odu i učine onako kako je Gospod zapovedio Mojsiju i Aronu.
29
A u ponoć Gospod pobije sve prvence u egipatskoj zemlji: od faraonovog prvenca koji sedi na prestolu do prvenca zatvorenika u tamnici, a tako i prvinu stoke.
30
Faraon se probudio te noći, kao i svi njegovi dvorani i svi Egipćani, jer se glasan lelek otegnuo Egiptom. Naime, nije bilo kuće u kojoj nije bilo mrtvaca.
31
Iste noći je faraon pozvao Mojsija i Arona i rekao im: „Ustajte i odlazite od mog naroda i vi i Izrailjci! Idite i služite Gospodu kako ste zahtevali.
32
Povedite svoju sitnu i krupnu stoku kako ste tražili, i idite pa i mene blagoslovite.“
33
Egipćani su terali narod da što pre ode iz zemlje, jer su govorili: „Svi ćemo izginuti!“
34
Tako je narod poneo svoje još neuskislo testo, noseći ga na ramenima u naćvama uvijenim u ogrtače.
35
Izrailjci su, takođe, učinili onako kako im je Mojsije rekao: tražili su od Egipćana dragocenosti od srebra i zlata, i odeću.
36
Gospod je učinio da Egipćani budu blagonakloni prema narodu, pa su davali. Tako su oplenili Egipćane.
37
Izrailjci se zapute iz Ramese prema Sokotu. Bilo je oko šest stotina hiljada ratnika-pešaka, ne računajući žene i decu.
38
Sa njima je otišlo i mnoštvo različitih naroda i veoma mnogo stoke, krupne i sitne.
39
Zatim su od testa koje su poneli iz Egipta ispekli beskvasne lepinje. Testo nije bilo uskislo, jer su bili isterani iz Egipta, te nisu mogli da se duže zadržavaju. Zato nisu pripremili ni zalihe hrane za put.
40
Izrailjci su u Egiptu proveli ukupno četiri stotine trideset godina.
41
A kada se navršilo četiri stotine trideset godina, na sam taj dan, sve čete Gospodnje su izašle iz egipatske zemlje.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings