Jeremija 9:1-11
1
O, kad bi mi glava bila voda, a moje oko vrelo suza, pa da oplakujem i danju i noću izginule od ćerki moga naroda!
2
O, kad bih u pustinji imao prenoćište za putnike, mogao bih da napustim svoj narod i da odem od njih. Jer, svi su preljubnici i sabor nevernika.
3
„Kao svoj luk oni zapinju jezik lažima. Ali nisu zbog istine postali jaki u zemlji, jer hrle od zla do zla i mene ne poznaju – govori Gospod.
4
Svako nek se pazi od svoga bližnjeg i ne verujte nijednom bratu. Jer svaki brat uporno vara i svaki bližnji kleveće.
5
I svako vara svoga bližnjeg i ne govore istinu. Svoj su jezik naučili da govori lažno. Iznureni su od grešenja.
6
Ti živiš usred prevare, a baš zbog prevare oni odbijaju da me znaju – govori Gospod.“
7
Zato ovako kaže Gospod nad vojskama: „Evo, pretopiću ih i oprobaću ih. Jer, kako da postupim sa ćerkom svog naroda?
8
Njihov je jezik strela što ubija i govori prevaru. Svojim ustima o miru sa svojim bližnjim čovek govori, ali u sebi kuje spletku.
9
Zar zbog toga da ih ne kaznim? – govori Gospod. Nad narodom poput ovog zar da se ne osveti moja duša?“
10
Nad brdima ću da vapim, naricaću naricaljku nad pustinjskim pašnjacima jer su opustošeni. Niko tuda ne prolazi, i ne čuje se rika stoke. Od ptica pa do životinja, sve je pobeglo i nestalo.
11
„Od Jerusalima ću da učinim gomilu kamenja i brlog šakala. Od Judinih gradova ću da napravim pustoš u kojoj niko ne živi.“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.