Jeremija 2:15-37
15
Na njega riču lavići, urliču rikom; njegovu su zemlju pretvorili u pustoš, njegovi gradovi su porušeni i tu više niko ne prebiva.
16
Čak ti je i narod iz Nofa i Tafnesa obrijao teme.
17
Zar to nisi sam sebi uradio napustivši Gospoda, svog Boga, u vreme kada te je vodio putem?
18
I zato šta ti znači put egipatski da piješ vodu sihorsku? I šta ti znači put asirski da piješ vodu iz reke?
19
Kazniće te tvoje zlo i tvoje otpadništvo će te prekoriti. Pa znaj i vidi, jer je zlo i gorko što si napustio Gospoda, svog Boga, i što nema u tebi moga straha – govori Gospod, Bog nad vojskama.
20
Jer ja sam odavno skršio tvoj jaram i tvoje sam okove izlomio. Ali ti si rekla: ’Neću da ti služim.’ I na svakoj uzvišici, i pod svakim zelenim drvetom si polegla kao bludnica.
21
A ja, ja sam te posadio kao plemenitu lozu, baš pouzdano seme. I kako si mi se promenila i izrodila u vinjagu?
22
Sve i da se šalitrom pereš i da pribaviš mnogo ceđi, štrčaće fleka tvoje krivice preda mnom – govori Gospod Bog.
23
Kako onda govoriš: ’Nisam oskrnavljena i nisam išla Valima?’ Sagledaj svoje tragove u dolini i shvati šta si uradila. Ti si mlada i brza kamila što tumaraš kojekuda;
24
mlada magarica navikla na divljinu što u svojoj žudnji njuši vetar. I ko će da je vrati kad je u teranju? Neće malaksati svi koji je traže, jer će je pronaći u njenom mesecu.
25
Ne dozvoli da ti noga bude bosa, da ti grlo bude suvo. Ali ti si rekla: ’Ništa od toga! Ne, jer volim tuđe bogove i ići ću za njima.’
26
Kao lopov što se stidi kada ga uhvate, tako će da se osramoti dom Izrailjev. Oni – njegovi carevi, njegovi glavari, njegovi sveštenici i njegovi proroci –
27
koji govore drvetu: ’Ti si moj otac!’ I kamenu: ’Ti si me rodio!’ Jer su meni okrenuli leđa a ne lice, a u vreme svoje propasti će reći: ’Ustani i spasi nas!’
28
Pa gde su tvoji bogovi koje si napravio za sebe? Neka ustanu ako mogu da te spasu u vreme tvoje propasti. Jer, koliki je broj tvojih gradova – o, Judo – toliko je tvojih bogova.
29
Zašto se parničite sa mnom? Pa svi ste se vi pobunili protiv mene – govori Gospod.
30
Uzalud sam udarao tvoje sinove jer nisu prihvatili karanje, a tvoj je mač progutao tvoje proroke kao kad lav proždire.
31
O, naraštaju, razmotrite reč Gospodnju: Zar sam Izrailju bio pustinja ili zemlja mrklog mraka? Zašto moj narod govori: ’Naskitasmo se pa nećemo ponovo da ti dođemo’?
32
Zaboravlja li devica svoj nakit i nevesta svoj pojas? A moj narod zaboravlja mene danima bez broja.
33
Kako si dobro uredila svoj put da tražiš ljubav, da si i pokvarenice naučila svojim putevima!
34
Još se i krv našla na tvojim skutima, sve životi ubogih i nevinih, iako ih nisi zatekla dok provaljuju. Ali za sve to ti kažeš:
35
’Ja sam nedužna! Njegov se gnev svakako odvratio od mene.’ I evo, sporiću se s tobom jer govoriš: ’Sagrešila nisam.’
36
Zašto tako tumarajući menjaš svoj put? I od Egipta ćeš se zastideti kao što si se zastidela Asirije.
37
I od njega ćeš da odeš s rukama svojim na glavi svojoj, jer je Gospod odbacio tvoje uzdanice da zbog njih ne napreduješ.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings