Pavle potvrđuje svoje jevanđelje pred apostolima
1
Onda sam nakon četrnaest godina ponovo otišao u Jerusalim sa Varnavom. Sa sobom sam poveo Tita.
2
Otišao sam gore po otkrivenju, pa sam istaknutijima nasamo izložio Radosnu vest koju propovedam mnogobošcima, da ne ispadne da se trudim, ili da sam se trudio uzalud.
3
Pa ni Tit, koji je bio sa mnom, iako Grk, nije morao da se obreže
4
zbog lažne braće koja su se tajno uvukla među nas da uhode našu slobodu koju imamo u Hristu Isusu, želeći da nas učine robovima.
5
Ovima se ni za čas nismo pokorili, da bismo istinu Radosne vesti sačuvali za vas.
6
Što se tiče onih koji su važili za starešine (ko god da su bili, nije mi bilo važno, jer Bog ne gleda ko je ko), oni nisu ništa dodali.
7
Naprotiv, videli su da me je Bog pozvao da propovedam Radosnu vest neznabošcima, kao što je Petra pozvao da propoveda obrezanima.
8
Naime, Bog koji je osposobio Petra da bude apostol Jevrejima, osposobio je i mene da budem apostol neznabošcima.
9
Kada su Jakov, Kifa, Jovan i starešine koje su važile za stubove Crkve, uvidele da mi je Bog ukazao tu milost, pružile su desnice meni i Varnavi u znak zajedništva, da mi idemo među mnogobošce, a oni među obrezane.
10
Tražili su jedino da se sećamo siromašnih, što sam se baš i trudio da činim.
Settings