Jovanova vizija Sina čovečjeg
9
Ja, Jovan, vaš brat i sudeonik u nevoljama, Carstvu i postojanom podnošenju radi Isusa, nađoh se na ostrvu koje se zove Patmos, zbog propovedanja reči Božije i poruke o Isusu.
10
U dan Gospodnji, Duh me obuze, i ja začuh snažan glas iza sebe, sličan zvuku trube,
11
kako govori: „Zapiši ono što vidiš i pošalji u sedam crkava: u Efes, Smirnu, Pergam, Tijatiru, Sard, Filadelfiju i Laodikiju.“
12
Kad sam se okrenuo da vidim čiji je to glas, ugledao sam sedam zlatnih svećnjaka,
13
i usred svećnjaka nekoga „kao sin čovečiji.“ Bio je obučen u dugu odeždu i opasan zlatnim pojasem oko prsiju.
14
Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna, ili kao sneg, a njegove oči kao užareni oganj.
15
Noge su mu bile kao blistava bronza kaljena u peći, a njegov glas kao huk mnogih voda.
16
U svojoj desnoj ruci držao je sedam zvezda, a iz njegovih usta je izlazio mač oštar s obe strane. Lice mu je sijalo kao kad sunce sija punom snagom.
17
Kad sam ga video, pao sam pred njegove noge kao mrtav. Ali on položi svoju desnicu na mene i reče: „Ne boj se! Ja sam Prvi i Poslednji.
18
Ja sam Živi! Bio sam mrtav, ali, evo, živim od sad i doveka, i imam ključeve od smrti i od Sveta mrtvih.
Settings