Jeremija 14:1-11
1
Jeremiji je došla od Gospoda poruka o suši:
2
„Juda plače. Gradovi joj propadaju, a oni leže po zemlji u crno zavijeni. Plač Jerusalima se razleže.
3
Moćnici šalju svoje sluge po vodu, ali kada oni stignu do čatrnja, vode nema. A onda se vraćaju praznih posuda, posramljeni i zbunjeni, pokrivenih glava.
4
Tlo je ispucalo, jer nema kiše u zemlji, ratari su posramljeni i pokrivaju svoje glave.
5
I košuta se olanila u polju i napustila mlado, jer nema trave.
6
Divlji magarci stoje po ogolelim visovima i kao šakali dahću. Iskolačili su oči jer nema paše.“
7
Naše krivice svedoče protiv nas. A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena, jer su mnoga naša otpadništva. Protiv tebe smo sagrešili!
8
Nado Izrailjeva, Spasitelju njegov u času nevolje! Zašto si poput došljaka u zemlji i putnika što bi tek usput da prenoći?
9
Zašto si kao smeten čovek, kao junak nemoćan da spase? A ti si među nama, o, Gospode, i tvoje je ime prizvano na nas. Ne napuštaj nas!
10
Evo šta kaže Gospod ovom narodu: „Oni baš vole da lutaju, ne sputavaju u tome korake svoje. I Gospod ih nije prihvatio i sada se seća njihovih krivica i kazniće njihove grehe.“
11
Gospod mi je rekao: „Ne moli se za dobro ovog naroda.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.