2. Samuilova 12:1-25
1
Gospod je poslao proroka Natana k Davidu. Kad je došao k njemu, rekao mu je: „U jednom gradu su živela dva čoveka. Jedan je bio bogat, a drugi siromašan.
2
Bogataš je imao veoma mnogo sitne i krupne stoke.
3
Siromah nije imao ništa osim jednog ženskog jagnjeta koje je kupio. On ga je odgojio i ono je raslo zajedno sa njim i njegovom decom. Jelo je od njegove hrane, pilo iz njegove čaše i spavalo u njegovom naručju; bilo mu je kao ćerka.
4
Jednom je bogatašu došao putnik. Njemu je bilo žao da uzme grlo od svoje sitne ili krupne stoke da ugosti gosta koji mu je došao, pa je uzeo siromahovo jagnje i zgotovio ga za čoveka koji mu je došao.“
5
David se strahovito razgnevio na tog čoveka. „Živoga mi Gospoda – reče on Natanu – čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!
6
Ima da plati četvorostruko za jagnje zato što je učinio ovakvu stvar, i nije pokazao samilost.“
7
Natan reče Davidu: „Ti si taj čovek! Zato govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i izbavio sam te iz Saulove ruke.
8
Dao sam ti kuću tvoga gospodara i žene tvoga gospodara u tvoje krilo, i dao sam ti dom Izrailjev i Judin. A da ti je to bilo malo, ja bih ti dao i više.
9
Zašto si prezreo reč Gospodnju i učinio što je zlo u njegovim očima? Posekao si mačem Uriju Hetita a njegovu ženu si uzeo sebi za ženu. Ubio si ga mačem Amonaca.
10
Zbog toga se mač nikada neće odmaći od tvoga doma, jer si me prezreo i jer si uzeo ženu Urije Hetita da ti bude žena.’
11
Govori Gospod: ’Evo, podižem na tebe nevolju iz tvog doma, pa ću na tvoje oči uzeti tvoje žene i dati ih tvom bližnjemu, koji će spavati s tvojim ženama usred bela dana.
12
Ti si to učinio tajno, a ja ću učiniti ovo pred svim Izrailjem usred bela dana.’“
13
David reče Natanu: „Zgrešio sam Gospodu.“ Natan reče Davidu: „Gospod ti je oprostio greh: nećeš umreti.
14
Ipak, pošto si ovim delom podstakao neprijatelje Gospodnje na prezir, sigurno će umreti sin koji ti se rodio.“
15
Potom se Natan vratio svojoj kući. A Gospod udari dete koje je Urijina žena rodila Davidu, i ono se teško razboli.
16
David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji.
17
Starešine njegovog doma su stajale oko njega nastojeći da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima.
18
Sedmoga dana je dete umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu jave da je dete mrtvo, jer su govorili: „Govorili smo mu dok je dete bilo živo, pa nas nije slušao; kako da mu kažemo da je dete umrlo? Učiniće neko zlo.“
19
Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“ Oni odgovoriše: „Umrlo je.“
20
Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo.
21
Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“
22
On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’
23
Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“
24
David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“. Gospod ga je voleo,
25
pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.