Priče Solomonove18

Traženje mudrosti i pravde

Za željom svojom žudi samoživi čovek, na mudrost se svaku iznervira.

Bezumnik ne uživa u razboritosti, nego u razotkrivanju svoga srca.

Kada dođe zao čovek dolaze i prezir i bruka sa sramotom.

Duboke su vode reči u ustima ljudskim i vrelo mudrosti potok je nabujali.

Strašno je držati stranu nepravedniku da bi pravedniku oduzeli pravdu.

U svađu srljaju usne bezumnika i batine mu usta prizivaju.

Bezumnika ruše sopstvena usta i usne mu život vrebaju.

Reči klevetnika su kao poslastice što u stomak klize.

Ko je lenj u poslu svome pobratim je velikom rasipniku.

Ime je Gospodnje moćna kula u koju se na visinu sklanja pravednik.

Bogatstvo je bogatome poput utvrđenja, poput zida visokoga u mašti njegovoj.

Srce se čoveka uznese pred propast, a pre časti dolazi poniznost.

Budalast je i sramotan onaj koji uzvraća reč pre nego je čuo.

S bolešću se svojom nosi duh u čoveku. Ali ko se nosi s duhom utučenim?

Znanju teži srce promućurnog, a i uho mudrog predano je njemu.

Čovek darom sebi put otvara i on ga odvodi pred velike ljude.

U pravu je ko je prvi u svojoj parnici, ali onda dođe njegov bližnji pa ga ispituje.

Žreb prekida razmirice i neslogu među moćnicima.

Uvređeni brat je tvrđi od utvrđenog grada i razmirice su kao rešetka tvrđave.

Plodom usta svojih siti čovek stomak svoj, siti ga plodom usana svojih.

Jezik vlada i životom i smrću; ko ga voli, ješće njegov plod.

Ko nađe ženu, našao je blago, blagodat je dobio od Gospoda.

Molećivo siromah besedi, a bogataš oštro odgovara.

Čovek s mnogo prijatelja može i da strada, ali ima prijatelja prisnijih od brata.