Srpski

Priče Solomonove14

Mudra i bezumna žena

1
Svaka mudra žena kući svoju kuću, a bezumna je žena raskućuje rukama svojim.
2
Gospoda se boji ko čestito živi, a prezire ga onaj ko pokvareno živi.
3
Bezumnikov govor je batina za leđa njegova, a mudre čuvaju usta njihova.
4
Gde volova nema i jasle su čiste, u snazi je vola obilje plodova.
5
Veran svedok ne govori laži, a lažljivi svedok odiše lažima.
6
Podrugljivac mudrost traži i ne nalazi je, a poučen čovek znanje pronalazi lako.
7
Idi od bezumnika, od njega nećeš čuti pametne reči.
8
Mudrošću obazriv čovek shvata put svoj, a bezumlje bezumnih je obmana.
9
Bezumnici se rugaju grehu, a među čestitima je dobra volja.
10
Srcu je poznata gorčina njegova i tuđinac ne deli njegovo veselje.
11
Kuća će zlobnika biti razorena, a šator pravednika će procvetati.

Opasnost samoobmane

12
Neki put pred čovekom kao da je prav, ali završava na putevima smrti.
13
Srce boli i u smehu, a i radost na svom kraju ponekad je žalost.
14
Svojih će se puteva nasititi otpadnik, a i dobar čovek biće sit od svojih.

Neiskusni i razboriti

15
Lakoverni svačemu veruje, a obazriv pazi na svoj korak.
16
Mudar se čovek boji greha, kloni ga se, a nemudar je raspojasan, u sebe siguran.
17
Budalasto radi čovek koji brzo plane, a i spletkaroš je omražen.
18
Lakovernim sleduje bezumlje, a obazrivi se znanjem kite.
19
Pred dobrim će se ljudima zlobnici klanjati i pokvarenjaci pred vratima pravednih.

Bogatstvo, siromaštvo i saosećanje

20
I susedu svome mrzak je siromah, a mnogo je onih što vole bogatoga.
21
Grešan je čovek što prezire bližnjeg svoga, a blagosloven je onaj koji je naklonjen poniznima.
22
Ne zastranjuju li spletkaroši? Milost i istina onima što dobro smišljaju.
23
Od svakog vrednoga rada dolazi zarada, a od praznih priča samo oskudica.
24
Mudrima je kruna njihovo bogatstvo, nemudrost je nemudrog glupava.
25
Istinoljubiv svedok spasava živote, a lažljivi slaže čim zine.

Strah Gospodnji: istinska sigurnost

26
U bogobojaznosti je pouzdanje jakom i utočište deci njegovoj.
27
Vrelo je života bogobojaznost i odvraća od smrtnih zamki.

Načela upravljanja

28
Careva je slava u mnoštvu naroda, a kad življa nema, tad vladar propada.
29
Ko se sporo srdi vrlo je razborit, a ko brzo plane veliča bezumlje.
30
Zdravo srce – zdravo telo; ljubomora – trulež u kostima.
31
Ko tlači ubogog sramoti mu Sazdatelja, a slavi ga onaj što se ubogom smiluje.
32
Opaki će srušen biti opakošću svojom, a pravednik i u smrti utočište ima.
33
Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, čak je i u nutrini bezumnika obelodanjena.
34
Pravednost uzdiže narod, a greh je sramota narodu.
35
Car poštuje slugu što čestito radi, a gnevan je na onoga što radi sramotno.
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options