Srpski

Jov16

Jov odbacuje bedne utešitelje

1
A Jov je odgovorio ovim rečima:
2
„Mnogo sam ja takvih stvari čuo, svi vi ste mi mučni tešioci!
3
Ima li kraja pričanju u vetar? Šta te to tera da mi odgovaraš?
4
I ja bih poput vas govorio da ste vi na mome mestu, podbadao bih vas rečima i klimao glavom na vas.
5
Ali bi vas usta moja ojačala, usne moje donele utehu.

Bog me je iznemogao

6
Ako bih govorio, svoj bol ne bih ublažio; ako bih ućutao, koliko bola bi me napustilo?
7
Ipak, on me je iznurio; ti si mi zatro sve ukućane moje!
8
Zgrabio si me, bol je svedok protiv mene; mršavost se moja podignula da u lice me optuži.
9
Njegov me gnev razdire i spopada, na mene zubima škrguće svojim, dušmanin moj je na mene upro oči svoje!
10
Razjapili su svoja usta prema meni, s prezirom mi šamaraju obraze, okupljaju se protiv mene.
11
Zlotvoru me Bog je izručio, bacio me u ruke zlobnika!
12
Mirno sam živeo, a on me je uzdrmao, za vrat me je dočepao, smrskao me; sebi me je za metu stavio;
13
strelci su me njegovi okružili, nutrinu mi je rasparao bez milosti i žuč mi je po zemlji prosuo.
14
Prolama kroz mene sve prolom za prolomom, kao ratnik prema meni tutnji.
15
Za kožu sam svoju, ja zašio kostret, u prašinu dostojanstvo svoje uvaljao.
16
Od ridanja podbulo je lice moje, kapci su mi poput smrti crni,

Isticanje nevinosti i traženje zastupnika

17
premda nasilja nema u rukama mojim i moja je molitva čista.
18
O, zemljo, krv moju ne prekrivaj! Ne bilo mesta za moj vapaj!
19
A sada, na nebesima eno svedoka moga! Da, moj branilac je na visinama.
20
A moji prijatelji – moji posrednici vajni! Oko moje Bogu plače.
21
Eh, kad bi se čovek pravdao sa Bogom kao čovek sa čovekom.
22
Još godina koja prohujaće i poći ću putem s kojeg povratka mi nema.
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options