Psalmi 73:2-23
2
Što se mene tiče, zamalo mi noge nisu zašle s puta; koraci se moji skoro isklizaše.
3
Jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje zlikovaca.
4
Eto, strepnju od smrti nemaju, telo im je zadriglo.
5
Ljudske muke ne poznaju, ne stradaju sa ljudima.
6
Nadmenost je zato njima kao ogrlica, ogrće ih odeća nasilja.
7
Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna.
8
Ismevaju se, govore zlobno i nasiljem prete ponosito.
9
Njihova su usta okrenuta nebesima, a njihov jezik zemljom šeta.
10
Zato im se njihov narod vraća i obilje vode ispijaju.
11
I govore: „Kako bi Bog znao? Postoji li znanje Svevišnjega?“
12
Gle, takvi su zlikovci: spokojni doveka i bogatstvo gomilaju!
13
Zacelo sam uzalud svoje srce čistim očuvao, svoje ruke nevinošću očistio!
14
Od jutra do sutra ojađen sam bio, jutra su mi donosila kaznu.
15
A da sam kazao da ću i ja tako da pričam, izneverio bih naraštaj tvoje dece.
16
Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo;
17
dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak.
18
Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine.
19
Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni!
20
Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš.
21
Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena,
22
bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja.
23
Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku.
Settings