Nemija 13:7-31
7
A kada sam došao u Jerusalim zapazio sam zlo koje je napravio Elijasiv za Toviju, da je za njega uredio odaju u dvorištu Doma Božijeg.
8
To mi je bilo veoma mrsko pa sam izbacio sve stvari Tovijine kuće van odaje.
9
Tada sam zapovedio i oni su očistili odaje, pa sam ponovo uneo posuđe Božijeg Doma, žitne žrtve i tamjan.
10
Zapazio sam i da se delovi za Levite nisu davali, pa su sa službe koju su obavljali odbegli i Leviti i pevači, svako na svoju njivu.
11
Zato sam ukorio dostojanstvenike i rekao im: „Zašto je zanemaren Božiji Dom?!“ Zatim sam ih okupio i postavio na njihova mesta.
12
Svi iz Jude su doneli u skladišta desetak u žitu, mladom vinu i ulju.
13
Nad skladištima sam kao nadglednike postavio sveštenika Selemiju i Sadoka, znalca Svetog pisma, i Fedaju kao jednog od Levita. Pored njih je bio Zahurov sin Anana, sin Matanijin. Njih su smatrali pouzdanima i na njima je bilo da razdeljuju svojoj braći.
14
Seti me se, o, moj Bože, zbog ovoga! Ne zaboravi moja dobra koja sam učinio u Domu moga Boga i u njegovim službama!
15
Tih dana video sam u Judi neke kako muljaju grožđe u subotu, neki su skupljali žito, neki ga tovarili na magarce sa vinom, grožđem, smokvama i raznim tovarima. Sve to su donosili u Jerusalim u subotnji dan, a ja sam ih upozoravao što na taj dan prodaju hranu.
16
A Tirci koji su tu prebivali donosili su ribu i raznovrsnu robu, pa su je prodavali subotom Jevrejima i u Jerusalimu.
17
Zato sam ukorio Judine glavare i rekao im: „Kakvo je to zlo što radite i skrnavite subotnji dan?!
18
Zar to nisu radili i vaši preci pa je Bog naš doveo na nas i na ovaj grad sve ove nevolje? A vi još rasplamsavate gnev nad Izrailjem skrnaveći subotu.“
19
Tako, kad se smrklo na vratima Jerusalima pred subotu, zapovedio sam i zatvorili su vrata. Još sam zapovedio da se ne otvaraju dok subota ne prođe. Zatim sam neke od mojih slugu postavio na vrata da ne bi ulazio tovar u subotnji dan.
20
Trgovci i prodavci raznovrsne robe su jednom ili dva puta prenoćili izvan Jerusalima.
21
Upozorio sam ih i rekao im: „Zašto noćite pred zidom? Dići ću ruku na vas ako to ponovo uradite!“ I od tada više nisu dolazili subotom.
22
Još sam rekao Levitima da se posvete i dođu da čuvaju vrata, da se posveti subotnji dan. Seti me se i zbog ovog, o, moj Bože, i sažali se na mene po bogatstvu svoje milosti!
23
Takođe, tih sam dana video Jevreje koji su oženili Azoćanke, Amonke i Moavke.
24
Polovina njihove dece su govorila azotski i nisu umela da pričaju judejski, nego jezik ovog ili onog naroda.
25
Ja sam ih korio, proklinjao ih, udarao neke ljude i čupao im kosu. Zavetovao sam ih Bogom: „Ne dajte svoje ćerke za njihove sinove i ne uzimajte njihove ćerke za svoje sinove i za sebe!
26
Zar nije tako zgrešio Solomon, car Izrailja, a među mnogim narodima nije bilo cara poput njega? Njegov Bog ga je voleo i učinio ga je Bog carem nad svim Izrailjem, ali su i njega na greh navele žene tuđinke.
27
Zar da slušamo o vama kako radite sve to veliko zlo, da radite nevernički prema našem Bogu ženeći se tuđinkama?“
28
A jedan od sinova Jodaja – koji je sin Prvosveštenika Elijasiva – bio je zet Sanavalata Oronjanina i ja sam ga oterao od sebe.
29
Seti ih se, o, moj Bože, zbog skrnavljenja sveštenstva i zaveta sveštenstva i levitstva!
30
Onda sam ih očistio od svega što je tuđe i postavio na dužnosti sveštenike i Levite, svakog na njegov posao,
31
i za prinos u drvima u određeno vreme i za prvine plodova. Seti me se, o, moj Bože, po dobru!
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.