Jov 7:11-21
11
Tako ni ja neću više da zatvaram usta svoja. Zavapiću u teskobi duha svoga, jadaću se u čemeru duše svoje.
12
Šta sam ja to – more ili morska neman – da si stražu oko mene postavio?!
13
Jer kad kažem: ’Postelja će moja da uteši mene, moj će ležaj da olakša žalopojke moje’,
14
ti snovima tad me plašiš, prestravljuješ viđenjima;
15
pa su mi i vešala draža i smrt više nego život.
16
Smučilo mi se! Pa neću ja doveka da živim! Prođi me se, jer su dašak dani moji!
17
Pa šta je čovek da ga tako uzdižeš, da ti je za srce prirastao;
18
da se baviš njime iz jutra u jutro, da ga svakog trena iskušavaš?
19
Dokle?! Nećeš li da skreneš svoj pogled sa mene? Nećeš li me pustiti nasamo, dok pljuvačku ja svoju progutam?
20
Sve i da sam sagrešio, šta sam tebi učinio, o, čuvaru ljudi?! Zašto si me sebi ko metu stavio, pa sam ti postao teret?
21
Što mi ne bi prestup oprostio i krivicu moju mimoišao? Jer, ja ću leći u prašinu, pa kad me potražiš – mene više biti neće.“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.