Jov odlučuje da se gorko žali
11
Tako ni ja neću više da zatvaram usta svoja. Zavapiću u teskobi duha svoga, jadaću se u čemeru duše svoje.
12
Šta sam ja to – more ili morska neman – da si stražu oko mene postavio?!
13
Jer kad kažem: ’Postelja će moja da uteši mene, moj će ležaj da olakša žalopojke moje’,
14
ti snovima tad me plašiš, prestravljuješ viđenjima;
15
pa su mi i vešala draža i smrt više nego život.
16
Smučilo mi se! Pa neću ja doveka da živim! Prođi me se, jer su dašak dani moji!
Settings