Bog me je iznemogao
6
Ako bih govorio, svoj bol ne bih ublažio; ako bih ućutao, koliko bola bi me napustilo?
7
Ipak, on me je iznurio; ti si mi zatro sve ukućane moje!
8
Zgrabio si me, bol je svedok protiv mene; mršavost se moja podignula da u lice me optuži.
9
Njegov me gnev razdire i spopada, na mene zubima škrguće svojim, dušmanin moj je na mene upro oči svoje!
10
Razjapili su svoja usta prema meni, s prezirom mi šamaraju obraze, okupljaju se protiv mene.
11
Zlotvoru me Bog je izručio, bacio me u ruke zlobnika!
12
Mirno sam živeo, a on me je uzdrmao, za vrat me je dočepao, smrskao me; sebi me je za metu stavio;
13
strelci su me njegovi okružili, nutrinu mi je rasparao bez milosti i žuč mi je po zemlji prosuo.
14
Prolama kroz mene sve prolom za prolomom, kao ratnik prema meni tutnji.
15
Za kožu sam svoju, ja zašio kostret, u prašinu dostojanstvo svoje uvaljao.
16
Od ridanja podbulo je lice moje, kapci su mi poput smrti crni,
Settings