Isaija 40:1-9
1
„Tešite, tešite narod moj – govori Bog vaš –
2
Govorite Jerusalimu srdačno, i vičite mu: ratovanje mu je okončano, krivica mu okajana, jer on iz ruke Gospodnje primi dvaput više nego što sagreši.“
3
Glas viče: „Put Gospodnji kroz pustinju pripravite; drum za Boga našega u pustoši poravnajte.
4
Svaka dolina neka se podigne, a svaka gora i brežuljak neka se spusti; i što je strmo nek bude ravnica, i hrapavo neka bude glatko.
5
Tada će se otkriti slava Gospodnja, i svaki čovek će je videti – jer su to kazala usta Gospodnja.“
6
Glas reče: „Viči!“ A on odgovori: „Šta da vičem?“ „Svako je telo kao trava, i sva mu je milina kao cvet poljski.
7
Sahne trava, vene cvet, kad preko njih Gospodnji pređe dah. Zaista, narod je trava.
8
Sahne trava, vene cvet, ali reč Boga našega ostaje doveka.“
9
Na visoku goru se uspni, Sione, glasniče radosne vesti. Glas svoj snažno podigni, Jerusalime, glasniče radosne vesti. Podigni ga, ne boj se, kaži gradovima Judinim: „Evo Boga vašega!“
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.
Settings