Isaija 13:1-16
1
Proroštvo o Vavilonu što ga vide Isaija sin Amocov:
2
„Na goletnom brdu podignite zastavu, njima iz glasa vičite, rukom mašite: i neka uđu na kneževska vrata.
3
Ja sam zapovedio svojim posvećenima, pa sam pozvao junake svoje za gnev moj, koji se vesele veličanstvu mome.“
4
Glas je mnoštva na gorama, kao da je puno naroda. Glas je buke od carstava, od sakupljenih gomila. To Gospod nad vojskama vrši smotru vojske za boj.
5
Dolaze iz daleke zemlje, s nebeske granice, Gospod i oruđa ljutine njegove, da svu zemlju razore.
6
Kukajte, jer je blizu dan Gospodnji, pustošenje od Svemoćnog dolazi.
7
Sve su ruke zato malaksale, svako ljudsko srce obamrlo,
8
pa su se ustrašili, žiganje i bolovi ih spopadaju, grče se kao porodilja; jedan zazire od drugoga, lica su im lica od plamena.
9
Evo dolazi dan Gospodnji, svirepost moja i ljutina i jarost gneva mojega, da u pustoš zemlju pretvori, da iz nje grešnike istrebi;
10
jer nebeske zvezde i sazvežđa njina neće više svetlošću sijati, sunce će da zgasne čim grane i mesec svetlost svoju neće više odsjajivati;
11
jer ću kazniti vaseljenu za zloću, i opake za krivicu; i zaustaviću ponos oholih, i poniziću nadmenost nasilničku.
12
Čovek će biti ređi od zlata žeženoga, ljudski stvor ređi od zlata ofirskoga.
13
Zato ću nebesa potresti i zemlja će se s mesta svoga pomeriti zbog srdžbe Gospoda nad vojskama, u dan kad se gnev njegov razjari.
14
I tada, kao srna pred hajkačima, kao ovce koje niko ne sabira, svako će gledati prema svom narodu, i svako će pobeći u svoju zemlju.
15
Oni će probosti svakog koga stignu, i od mača će pasti svako koga uhvate;
16
pred očima njihovim odojčad će im smrskati, kuće njine opljačkati, žene njihove silovati.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.