Sud i Davidov izbor
7
To je bilo zlo u očima Gospodnjim, pa je udario Izrailj.
8
Tada je David rekao Bogu: „Teško sam zgrešio zbog toga što sam učinio ovu stvar. A sad, oprosti krivicu svome sluzi, jer sam učinio veliku ludost.“
9
Gospod reče Gadu, Davidovom videocu:
10
„Idi i reci Davidu: ’Govori Gospod: nudim ti tri stvari; izaberi jednu od njih, a ja ću to dovesti na tebe.’“
11
Gad dođe Davidu i reče mu: „Govori Gospod: ’Izaberi:
12
hoćeš li da na tebe dođu tri godine gladi, ili da tri meseca trpiš poraz od tvojih dušmana i da te sustiže mač tvojih neprijatelja, ili da tri dana Gospodnji mač, pomor, hara po zemlji, te da Anđeo Gospodnji pustoši sve krajeve Izrailja? Razmisli i odluči kakav odgovor da donesem onome koji me je poslao.’“
13
David odgovori Gadu: „Na velikoj sam muci… Neka padnem u ruke Gospodnje, jer je veliko njegovo milosrđe; samo da ne padnem u ljudske ruke.“
14
Tada je Gospod poslao pomor na Izrailj, i umrlo je sedamdeset hiljada ljudi u Izrailju.
15
Bog je poslao Anđela na Jerusalim da ga uništi, ali baš kad je trebalo da ga uništi, Gospod je pogledao i odustao od nevolje. Tada je rekao Anđelu koji je usmrćivao narod: „Dosta je! Povuci svoju ruku!“ A Anđeo Gospodnji je stajao kod gumna Orne Jevusejca.
16
Kad je David podigao svoj pogled, ugledao je Anđela Gospodnjeg kako stoji između zemlje i neba sa isukanim mačem u ruci, koja je bila ispružena nad Jerusalimom. Tada su David i starešine pali ničice obučeni u kostret.
17
David reče Bogu: „Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam zgrešio i učinio ovo opako delo; ali ovo stado, šta su oni učinili? O, Gospode, Bože moj, neka tvoja ruka padne na mene i na dom moga oca; samo da tvoj narod ne bude pomoren!“
Settings