Srpski

Osija14

Završni poziv na pokajanje

1
Gospodu se, Bogu svome, Izrailju vrati, jer si posrnuo u krivici svojoj!
2
Ponesite sa sobom reči, Gospodu se vratite. Kažite mu: „Krivicu nam svaku ti oprosti, molitvu usliši; kako bismo ti prineli plod usana svojih kao junce kada žrtvujemo!
3
Asirija nas spasti neće i na konjima nećemo jahati. Nećemo opet govoriti, delu ruku naših: ’Bože naš!’ Jer siroče smilovanje u tebi nalazi.“

Bog obećava izlečenje i obnovu

4
„Izlečiću otpadništvo njihovo, dobrovoljno voleću ih jer se od njih jarost moja odvratila.
5
Izrailju biću kao zora, procvetaće kao ljiljan, pustiće korenje kao kedar livanski.
6
Nicaće mu mladice, kao maslina raskošan će biti, mirisaće kao kedar livanski.
7
Vratiće se da žive u senci njegovoj. Proklijaće kao žito, raširiti kao loza, pročuće se kao vino sa Livana.

Jefrem se odriče idolopoklonstva

8
O, Jefreme, šta ja imam s idolima? Ja, ja ću da uslišim, ja ću da se staram, ja sam kao zelen čempres. Od mene ćeš ti svoj plod da primiš.“

Završna reč mudrosti

9
Ko je mudar nek ovo razume, ove stvari nek umni razazna: Gospodnji su ispravni putevi. Pravednici hodaju po njima, odmetnici na njima posrću.
Settings

Reading style

Typeface

Font size 19px

Reading width 75 chars

Options