Luka 16:1-12
1
Isus reče svojim učenicima: „Neki bogat čovek imao upravitelja koga su optužili da mu rasipa imanje.
2
Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’
3
Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim.
4
Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’
5
Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’
6
On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’
7
Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’ Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’ On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’
8
Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim.
9
Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove.
10
Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom.
11
Dakle, ako niste bili pouzdani u zemaljskom bogatstvu koje je nepravedno, ko će vam poveriti pravo bogatstvo?
12
I ako se niste pokazali pouzdanima u onom što nije vaše, kako će vam Bog dati ono što je vaše?
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.