Plač Jeremijin 2:11-20
11
Od plakanja iščileše mi oči, u ropcu mi duša grca, žalost me je iscrpla potpuno, jer posmatram slom naroda moga: deca i odojčad umiru po trgovima grada srušenoga.
12
Govorahu svojim materama: „Gde je žito? Gde je piće?“ i slično ranjenicima obamiru po trgovima grada srušenoga i duše svoje ispuštaju na grudima svojih majki.
13
O, Jerusalime, o, mili grade, kome si sličan, nalik si na koga? Kako da te utešim, o, device, ćerko sionska? Da li je ovako postradao iko? Nesreća je tvoja bezgranična, kao more. Da te isceli neko?
14
Tvoji proroci nemaju proroštva osim obmana i laži. Na krivicu tvoju ne ukazuju, zavaravaju te, od izgnanstva odvraćaju. Lažnim te proroštvima ubeđuju, te izbegavaš pokajanje.
15
Ruga ti se, pljeska rukama narod koji prolazi kraj grada. Zvižde i glavom odmahuju nad ruševinama jerusalimskim: „Je li to ta varoš savršeno lepa? Je li to radost cele zemlje?“
16
Smeju ti se, nad tobom se cerekaju svi neprijatelji tvoji. Krive usne, keze zube, pa govore: „Mi smo ga slistili! Ovo je ono što smo čekali! Dočekasmo. Oči naše videše!“
17
Gospod je izvršio svoju nameru, održao je reč svoju. Od davnina nas je on opominjao, sad nas bez milosti razorio. Neprijatelj pobednički likuje, protivnik se našem porazu veseli.
18
I zidovi tvoji neka vape, jecaj, ćerko sionska, prizivaj Gospoda! Neka teku suze tvoje kao potoci i danju i noću. Ne daj sebi odmora, nariči! Ne daj mira zenicama, plači!
19
Tokom noći diži se i viči, prizivaj ga svakog časa, izlivaj srce kao vodu pred licem Gospoda, da se smiluje nejači tvojoj, deci što od gladi skapavaju po uglovima svih ulica.
20
Pogledaj, pogledaj, o, Gospode! Koga si to na muke bacio? Zar žene da porod svoj jedu? Zar one što u naručju njišu? Zar u samom Svetilištu kolju sveštenike tvoje i proroke tvoje?
Settings