Nezapamćena propast i poruga
13
O, Jerusalime, o, mili grade, kome si sličan, nalik si na koga? Kako da te utešim, o, device, ćerko sionska? Da li je ovako postradao iko? Nesreća je tvoja bezgranična, kao more. Da te isceli neko?
14
Tvoji proroci nemaju proroštva osim obmana i laži. Na krivicu tvoju ne ukazuju, zavaravaju te, od izgnanstva odvraćaju. Lažnim te proroštvima ubeđuju, te izbegavaš pokajanje.
15
Ruga ti se, pljeska rukama narod koji prolazi kraj grada. Zvižde i glavom odmahuju nad ruševinama jerusalimskim: „Je li to ta varoš savršeno lepa? Je li to radost cele zemlje?“
16
Smeju ti se, nad tobom se cerekaju svi neprijatelji tvoji. Krive usne, keze zube, pa govore: „Mi smo ga slistili! Ovo je ono što smo čekali! Dočekasmo. Oči naše videše!“
17
Gospod je izvršio svoju nameru, održao je reč svoju. Od davnina nas je on opominjao, sad nas bez milosti razorio. Neprijatelj pobednički likuje, protivnik se našem porazu veseli.
Settings