Jov 37:1-11
1
Stvarno, i moje srce zbog toga tuče, otima se u grudima!
2
Slušajte! Počujte tutnjavu glasa njegovoga, prolamanje što izlazi iz usta njegovih.
3
Ispod svih nebesa on ga pušta, i munju svoju do krajeva zemlje.
4
Za njom gromovi tuku glasom slave njegove, a kada se oglase tutnjavom svojom ne vraća se više munja.
5
To Bog čudesno grmi glasom svojim i velike, nama neshvatljive stvari čini!
6
Elem, on snegu kaže: ’Na zemlju padni!’ i obilnoj kiši: ’Pljušti!’
7
Time svačiju ruku sputava u radu, da bi svaki čovek znao za delo njegovo.
8
Tada zveri idu u brloge svoje, počivaju u svojim jazbinama.
9
Oluja se sruči iz odaje svoje i severci donose zimu.
10
Dah Božiji led donosi i široke vode ledi.
11
Oblake tmurne je vlagom napunio i sevne munjom po oblaku;
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.