Jov 31:21-40
21
ako sam odmahnuo rukom protiv siročeta, a znao sam da na sudu mogu da pomognem;
22
neka mi ruka iz ramena otpadne i nek mi se šaka prelomi u zglobu!
23
Jer, drhtao sam od Božije strahote, pred njegovim veličanstvom ne bih to činio.
24
Ako sam se u zlato uzdao, suvom zlatu govorio: ’Pouzdanje moje!’;
25
ako sam se radovao svom velikom blagu, što mi je ruka toliko zgrnula;
26
ako sam u sunce gledao dok sija i u mesec sjajni dok putuje;
27
ako mi se srce potajno zanosilo, pa sam im rukom slao poljupce sa svojih usta;
28
i to bi bila krivica što vapi za sudom, jer bih tako porekao Boga sa visine!
29
Elem, ako sam se radovao nad nesrećom dušmanina moga, likovao kad ga propast snađe;
30
nisam dao ustima da zgreše, da mu kletvu prizivam na dušu.
31
Nisu li ljudi iz šatora rekli: ’Ko se još mesa njegovoga najeo nije?’
32
Pridošlica na ulici noć proveo nije, putniku sam otvarao vrata.
33
Da li sam grehe svoje prikrivao kao Adam, i krivicu krio u grudima svojim;
34
jer sam se prepao velikog mnoštva, strahovao od prezira u rodu, pa se ućutao i kroz vrata ne bih izlazio?
35
O, kad bi me neko čuo! Evo, ovo potpisujem, pa neka me usliši Svemoćni, a evo i optužnice što je tužilac protiv mene podigao!
36
Zar je ne bih ja poneo na ramenu svome, na sebe je kao krunu pričvrstio?
37
Račun bih mu položio za korake svoje, kao vladar bih mu pristupio.
38
Ako je zbog mene vapila zemlja moja i u glas plakale brazde njene;
39
ako sam zabadava jeo plodove njene i duši njihovih vlasnika zadao jade;
40
umesto pšenicom nek urodi trnjem i korovom umesto ječma!“ Jov je završio svoja kazivanja.
Settings