Jov 31:1-20
1
Sa očima svojim savez sam sklopio, pa kako bih onda zagledao devojku?
2
Pa šta to onda Bog odozgo deli? Kakvo je sa visina nasledstvo Svemoćnog?
3
Nije li to propast za zlotvora i nesreća za pokvarenjaka?
4
Ne vidi li on puteve moje, zar ne broji sve moje korake?
5
Ako sam se družio s lažovima, ako mi je noga žurila ka obmani;
6
neka me izmeri na tasovima tačnim, nek čestitost moju Bog otkrije.
7
Ako je moj korak zašao sa puta, srce moje povelo se za mojim očima, za ruke mi prionula ljaga;
8
tad nek žanjem, a drugi nek jede, nek se moja letina počupa.
9
Ako li je žena srce mi zavela, ako sam bližnjeg svoga na ulazu vrebao;
10
nek tad drugom moja žena melje, u postelji drugih neka bude.
11
Ali to bi bila gadost, baš krivica za osudu!
12
Da, bila bi to vatra koja guta sve do truleži mrtvih i spaljuje svu letinu moju.
13
Elem, ako sam se oglušio na tužbu sluškinje svoje ili sluge svoga, kada su se parničili sa mnom;
14
šta bih uradio kada bi Bog ustao, kad bi mi račun zatražio? Šta li bih mu tada uzvratio?
15
Nije li onaj što me sazdao u utrobi i njih sazdao? Zar nas nije jedan isti načinio u stomaku?
16
Ako sam se oglušio na želju siromaha i rasplakao oči udovici;
17
ako sam svoj zalogaj hleba jeo u samoći, a siroče nije uzelo od njega –
18
jer je uz mene raslo kao uz oca još od mladosti moje, a udovici sam pomagao još od kako me majka rodila –
19
ako sam video stradalnika neodevenog, ako nisam zaodenuo ubogog;
20
ako me bedra njegova blagosiljala nisu, ako se runom ovaca mojih utoplio nije;
Settings