Jovova pravednost i ugled na gradskim vratima
7
A kada bih izašao na gradska vrata i na trg, stavio bih stolicu svoju;
8
mladići bi me videli, pa bi se povukli, a starci bi ustajali i stajali;
9
glavari bi priču prekidali, svoja usta rukom zatvarali;
10
utihnuo bi glas vladara, jezik im se za nepce lepio.
11
Blaženim me zvalo uho što me je slušalo, hvalilo me oko što me je gledalo;
12
jer sam izbavljao ubogoga što ko bednik vapi, sirotoga bez pomoći.
13
Stradalnikov blagoslov bio je na meni, a srcu sam udovice donosio pesmu.
14
Pravednost bih uzimao, ona me je odevala; pravda mi je moja bila ko odeća i ko turban.
15
Slepome sam oči bio, hromome sam noge bio.
16
Otac sam bio ubogima, neznanca sam na sudu branio.
17
Lomio sam vilice zlotvoru, iz usta mu žrtvu otimao.
Settings