Jov 10:1-17
1
Duši mi se život ogadio! Nad sobom ću žalopojkom zažaliti, jadaću se u čemeru duše svoje.
2
Bogu ću reći: ’Ne osuđuj me! Objavi mi za šta me optužuješ
3
Zar ti je milo da tlačiš, da odbaciš delo svojih ruku, a da se smešiš nad naumom zlikovačkim?
4
Zar ti imaš oči čovekove, pa da vidiš to što ljudi gledaju?
5
Jesu li ti dani smrtnikovi dani i godine tvoje kao vek čoveka;
6
pa krivice moje ispituješ i za grehom mojim tragaš?
7
A ti znaš da krivac nisam, da iz tvoje ruke izbavljenja nema!
8
Uobličiše me tvoje ruke, sazdaše me, a ti me proždireš.
9
Seti se, molim te, da si me ko glinu stvorio, pa zar ćeš u prašinu da me vratiš?
10
Nisi li me ko mleko izlio i zgrušao poput sira?
11
Nisi li me obukao u kožu i meso; nisi li me izatkao kostima i venama?
12
Dao si mi i život i milost, svojim si staranjem duh mi očuvao.
13
Ali, sve ove stvari si sakrio u srcu svome, i znam da je to bilo u tebi!
14
Ako bih i zgrešio, ti bi bdeo nada mnom; ne bi me pomilovao zbog krivice moje.
15
Ako sam bio zlotvor, jao meni! Ako sam bio pravedan, glavu svoju uzdizao nisam. Ali ja se davim u sramoti i svestan sam bede svoje!
16
Uzdignem li se, kao lav me loviš i ponovo na meni veličanstvo svoje pokazuješ.
17
Protiv mene nove svedoke dovodiš, ljutiš se na mene sve više i vojsku za vojskom protiv mene šalješ.
Tekst Biblije: Biblica® Open New Serbian Translation™, © 2005, 2017 Biblica, Inc. · CC BY-SA 4.0“Biblica” is a trademark registered in the United States Patent and Trademark Office by Biblica, Inc., used with permission.