Jeremijina tužaljka nad grehom njegovog naroda
1
O, kad bi mi glava bila voda, a moje oko vrelo suza, pa da oplakujem i danju i noću izginule od ćerki moga naroda!
2
O, kad bih u pustinji imao prenoćište za putnike, mogao bih da napustim svoj narod i da odem od njih. Jer, svi su preljubnici i sabor nevernika.
3
„Kao svoj luk oni zapinju jezik lažima. Ali nisu zbog istine postali jaki u zemlji, jer hrle od zla do zla i mene ne poznaju – govori Gospod.
4
Svako nek se pazi od svoga bližnjeg i ne verujte nijednom bratu. Jer svaki brat uporno vara i svaki bližnji kleveće.
5
I svako vara svoga bližnjeg i ne govore istinu. Svoj su jezik naučili da govori lažno. Iznureni su od grešenja.
6
Ti živiš usred prevare, a baš zbog prevare oni odbijaju da me znaju – govori Gospod.“
Settings