Jeremijina duboka tuga
18
O, kad bih se nasmejao! Alʼ tužan sam i srce me boli.
19
Gle, vapaj ćerke moga naroda iz zemlje daleke: „Zar Gospod nije na Sionu? Njen car nije tu?“ „Ali zašto me gneve njihovim idolima, tim tuđinskim ništavilima?“
20
„I žetva je prošla i leto je kraju došlo, a mi spaseni nismo!“
21
Razorilo me je razaranje ćerke moga naroda. U crnini sam jer me je grozota obuzela!
22
Zar u Galadu nema melema? Zar tamo nema lekara? Pa zašto onda nije ozdravila ćerka moga naroda?
Settings