Propast i sramota Moava
14
Kako možeš da govoriš: ’Ratnici smo, bitke smo junaci!’?
15
Moav je poharan, gradovi mu osvojeni, a najbolji mladići njegovi sišli su na klanje – govori car, Gospod nad vojskama mu je ime.
16
Blizu je, dolazi propast Moava. Žuri, ne zastaje njegovo zlo.
17
Žalite ga, svi vi oko njega, svi što znate za njegovo ime. Pa kažite: ’Žezlo moći, žezlo slavonosno – kako ga slomiše!’
18
Spusti se iz časti svoje, na tlo sedi isušeno, stanovnice, ćerko devonska. Onaj što je poharao Moav uspinje se k tebi da i tvoja utvrđenja skrši.
19
Na put stani i posmatraj, stanovnice, ćerko Aroira. Čoveka što beži i ženu izbeglu ti upitaj: ’Šta se dogodilo?’
20
Moav je osramoćen jer je srušen. Vapite, plačite i objavite u Arnonu da je Moav poharan.
21
Sud dolazi na visoravan, na Olon, na Jasu i Mifat;
22
na Devon, na Navav i Vet-Devlataim;
23
na Kirijatajim, na Vet-Gamul i na Vet-Meon;
24
na Keriot i na Vosoru, na sve gradove moavske zemlje koji su daleko i koji su blizu.
25
Slomljena je Moavova sila, polomljena ruka je njegova – govori Gospod.“
26
Opijte ga, jer je sebe nad Gospodom uzdigao. Ali valjaće se Moav u izbljuvku svome i postaće priča drugima za podsmeh.
27
Nije li i tebi Izrailj bio priča za podsmeh, kao lopov uhvaćeni, pa vrtiš glavom kad o njemu pričaš?
28
Napustite gradove i živite u vrletima, stanovnici Moava. Postanite kao golub što se gnezdi u visokoj raselini.
Settings